Roditeljski autoritet

Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je u tome što deca ne usvajaju autoritet od roditelja i odraslih koji treba da im služe kao model ponašanja i da ih socijalizuju. Odnos prema autoritetu se izgrađuje u primarnoj porodici, iz koje dete kasnije kreće u školu, gde na učitelja prenosi prethodno izgrađeni odnos prema autoritetu. Ono što je na prvi pogleda jasno kada posmatramo roditelje koji pokušavaju da vlastitu decu podižu na „savremeni” način, jeste da izbegavaju da se prema deci postave kao nadređeni, kao autoritet. Izbegavajući vertikalni odnos, postavljaju se u jednakopravan, horizontalni odnos sa detetom, pokušavajući da mu budu najbolji drug ili drugarica. Ovi roditelji ne uče decu kako da se zdravo podrede. Zbog toga ova deca dobro funkcionišu ukoliko je odnos horizontalan ili ukoliko su oni ti koji izdaju zapovesti i čija se volja poštuje.

Krizi roditeljskog autoriteta su doprinele savremene teorije vaspitanja koje su podstakle roditelje da razviju odbojnost prema poziciji nadređenog. Dok su se nekada deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”.

Krizi autoriteta je doprinelo i nerazlikovanje između dva bliska pojma sa potpuno različitim značenjem: autoritativnosti i autoritarnosti. Dok je autoritativan onaj ko ima autoritet, kojem se autoritet priznaje, autoritaran je onaj ko se slepo podređuje nadređenima, a od podređenih zahteva istu takvu slepu poslušnost. Nerazlikovanje ova dva pojma je dovelo da mnogi autoritet povezuju sa odnosom gospodara i roba.

Da bismo autoritet ispravno shvatili, treba se vratiti samoj reči koja dolazi od latinskog glagola augere – povećati, uvećati, razviti, obogatiti. Isto poreklo ima i reč autor, onaj koji stvara, tvori, dodaje neku novu vrednost. Roditelj je arhetipski autoritet, upravo zbog toga što hrani dete, odgaja ga i pomaže mu da raste i da odraste. U etimološkom smislu i naše reči vaspitanje (od pitanje, hranjenje, gojenje, danas sa značenjem hranjenja na silu, posebno životinja: „pitanje gusaka”) i odgajanje (od gojiti) takođe imaju značenje uvećavanja i podsticanja razvoja.

Time što su „savremeni” roditelji masovno abdicirali iz pozicije nadređenog, starijeg, onoga ko povremeno zapoveda, vlastitu decu su lišili mogućnosti da izgrade pravilan odnos prema autoritetu i da razviju sposobnost zdravog podređivanja koje se nalazi, prema Frojdu, između slepe pokornosti i stalnog buntovništva. Uzrok za „alergiju” mlade generacije prema autoritetima u školi, na ulici i u društvu, treba tražiti u „spljoštenim” porodicama iz kojih izvire. Zato se ne treba čuditi mišljenju da se vaspitanje bez autoriteta može shvatiti kao moderni način neodgovornog roditeljstva.

Zoran Milivojević

objavljeno: 06.12.2014.

Permisivno vaspitanje

Način na koji roditelji vaspitavaju svoje dete veoma je važan, jer se u ovom procesu oblikuje detetova ličnost sa kojom će ono startovati u odrasli život. Ono što roditeljima može da pomogne, ukoliko žele da preispitaju način na koji odgajaju decu, jeste da se upoznaju sa tri osnovna vaspitna stila i sa njihovim najverovatnijim rezultatima u detetovoj ličnosti i ponašanju. Krajem šezdesetih godina prošlog veka poznati razvojni psiholog dr Dajana Baumrind je identifikovala permisivni, autoritarni i autoritativni vaspitni stil. U tri nastavka ćemo roditeljima predstaviti ove stilove, počinjući od permisivnog ili popustljivog.

Ime ovog stila dolazi od engleske reči permission, što znači dozvola. Reč je o roditelju koji uspostavlja sa detetom „drugarski”, jednako vredan odnos koji detetu sve dozvoljava. On nije u stanju da detetu nešto zabrani ili da dete natera da nešto učini što dete ne želi. Glavni način na koji roditelj uglavnom neuspešno pokušava da utiče na detetovo ponašanje jeste da mu beskonačno objašnjava, apelujući na detetov razum, verujući da će dete kada ga bude razumelo promeniti ponašanje.

To su roditelji koji nude ljubav, ali kada je u pitanju disciplinovanje oni postaju „nemoćni roditelji”. Imaju snažno osećanje krivice kada pokušaju da odbiju neku detetovu želju ili da ga nateraju da čini nešto korisno, što dete odbija. Verujući da bi insistiranjem na disciplini „traumatizovali” dete i oštetili njegovu buduću ličnost, oni najčešće popuštaju. To su roditelji koji se plaše da bi dete moglo da prestane da ih voli ukoliko ne budu dobri. U strahu od „traume”, ovi roditelji izbegavaju da primenjuju kazne, pogotovo ne telesne kazne.

Rezultat permisivnog vaspitanja je „sindrom razmaženog deteta”. Ovako odgajana deca ne razviju sposobnost upravljanja sobom; nemaju sposobnost regulacije emocija, tako da su impulsivna i nasilna; nemaju radne navike tako da ne istrajavaju u dugoročnim zadacima; na osujećenje želja reaguju veoma buntovno, prkosno, nekada sa mržnjom; nemaju razvijenu empatiju, tako da su sklona antisocijalnim ponašanjima…

Izrastaju u egocentrične, patološki narcisoidne ličnosti, hedoniste koji neće da odrastu i prihvate odgovornost za vlastiti život; zavise od roditelja koji ih izdržavaju i u tridesetim i četrdesetim godinama; ne uspevaju da stvore dublje i stabilne emocionalne veze sa partnerima; groze se rađanja… Pored svega duboko su nesrećni, jer njihov način života nikako nije u skladu sa veoma visokim mišljenjem koje imaju o sebi.

To su razlozi da sve više autora smatra da popustljivo, permisivno vaspitanje – pružanje ljubavi bez disciplinovanja – nikako ne može da bude preporučen vaspitni stil.

Zoran Milivojević

objavljeno: 27.12.2014.

Autoritarno vaspitanje

Drugi od tri vaspitna stila koje je opisala dr Dajana Baumrind jeste autoritarni. Ukoliko pođemo od toga da je deci za pravilan razvoj potrebno da im roditelji pružaju i ljubav i disciplinu, autoritarno vaspitanje se svodi na disciplinovanje bez pokazivanja ljubavi. To ne znači da ovi roditelji ne vole svoju decu, već da koriste jedan vaspitni psihološki trik kojim postižu dečju poslušnost. Oni ne pokazuju ljubav deci kako bi ona zbog straha od gubitka roditeljske ljubavi bila dodatno motivisana da ugađaju roditeljima. Odatle izreke: Koga se hvali – toga se kvari; Decu treba ljubiti samo kada spavaju; i slične.

Malom detetu je najvažnije da li ga roditelji vole i prihvataju. Ako ne dobija potvrde da jeste voljeno i prihvaćeno, ono se nalazi u stalnom stanju straha od odbacivanja. Posledica ovog straha je da je dete veoma poslušno kako bi pokazalo roditeljima da zaslužuje njihovu ljubav. Iako se trudi, ono ne dobija znakove roditeljske ljubavi ni kada ostvari neki uspeh. Umesto da ga tada pohvale, roditelji mu govore da je dati uspeh nešto normalno, ili ga, čak, kritikuju što nije ostvarilo još veći uspeh.

Posledica autoritarnog vaspitanja je „sindrom preterano socijalizovanog deteta”: skromno dete, sa veoma razvijenim radnim navikama, usmereno na rad i postignuće. Kada roditelji detetu izražavaju ljubav, poručuju mu da je vredno ljudsko biće na osnovu čega ono formira pozitivnu sliku o sebi i svojoj vrednosti. A kada roditelji stalno izbegavaju da izraze ljubav, dete nije sigurno da li ono zaista vredi. Da bi dokazalo da vredi, ono se stalno veoma trudi da ispuni roditeljska očekivanja i „zasluži” ljubav.

Ovako vaspitana deca izrastaju u ličnosti koje su veoma uređene i dobro organizovane, usmerene ka postignućima, veoma radne, sklone perfekcionizmu, često u funkciji ugađanja drugim ljudima. Iako su ovi ljudi veoma produktivni tokom odraslog života, njihov skriveni problem je loša slika o sebi i nedostatak samopoštovanja. U slučaju neuspeha, počinju sebe da preziru, tako da se pojavljuje sklonost ka raznim neurozama, depresiji i samodestrukcijama.

Upravo je psihoterapija autoritarno vaspitanih osoba pokazala koliku štetu za osećanje lične vrednosti može da napravi neizražavanje ljubavi detetu. To je dovelo do toga da mnogi zapadnu u suprotnu grešku i da permisivno, popustljivo vaspitavaju, svodeći vaspitanje na izražavanje ljubavi. Često su upravo autoritarno vaspitani roditelji ti koji permisivno vaspitavaju sledeću generaciju.

Da podsetimo da izraz „autoritarno” nema isto značenje kao „autoritativno”, jer se ne odnosi na zdrav odnos podređivanja stvarnom autoritetu, već na jednu vrstu poniznosti. Autoritativno vaspitanje je treći stil o kojem će biti reči.

Zoran Milivojević

objavljeno: 10.01.2015.

Autoritativno vaspitanje

Treći vaspitni stil koji je pored permisivnog i autoritarnog definisala dr Dajana Baumrind jeste autoritativni. Za razliku od autoritarnog u kojem se roditelj preterano postavlja kao autoritet, uslovljavajući prihvatanje deteta slepom poslušnošću i ispunjenjem roditeljske volje, u autoritativnom načinu vaspitanja roditelj se postavlja kao autoritet, ali u tome ima meru. Zato autoritarnost označava zloupotrebu autoriteta, a autoritativnost njegovu upotrebu. To je razlog zašto autoritativni stil možemo da nazovemo „vaspitanje sa autoritetom”.

Dok kod permisivnog vaspitanja roditelj abdicira iz pozicije autoriteta i zauzima u odnosu na dete jednakovredan, horizontalan odnos, kod autoritativnog vaspitanja roditelj zauzima jasan hijerarhijski odnos u kojem je on „gore”, a dete je „dole”, a zatim iz te pozicije podržava, vodi i odgaja dete. Dok roditelj koji autoritarno vaspitava stalno zahteva disciplinu i poslušnost, ne pokazujući ljubav, roditelj koji dete vaspitava sa autoritetom pruža detetu ljubav i zahteva disciplinu.

Zahvaljujući tome što mu roditelj pokazuje da ga voli, dete izgrađuje osećanje lične vrednosti i pozitivnu sliku o sebi. Insistirajući i na disciplini, što znači da roditelj od deteta zahteva da nauči šta ne sme da radi i šta mora da radi, roditelj pomaže detetu da razvije samodisciplinu. Sve to pomaže detetu da izgradi skladnu ličnost.

U porodicama sa više dece, spontano se uspostavlja hijerarhija između mlađih i starijih. Toga nema u porodicama sa jednim detetom, tako da je vaspitanje sa autoritetom isključivo izraz roditeljovog vaspitnog koncepta. Zato je važno da roditelji imaju jasnu predstavu o vaspitnim stilovima i važnosti pozitivnog autoriteta.

Jedan od problema teorije o tri vaspitna stila je u tome što ljudi ne razlikuju dovoljno pozitivnu autoritativnost i negativne autoritarnosti. Posle Drugog svetskog rata bilo je više teorija koje su objašnjavale Hitlerovu vladavinu upravo slepim pokoravanjem autoritetu – autoritarnim mentalitetom. Rezultat toga je bio da je u kolektivnoj svesti polako nestala razlika između poslušnosti i slepe poslušnosti, između zdrave podređenosti i bolesne poniznosti, tako da je autoritet postao nešto negativno što treba izbegavati. To se odrazilo i na vaspitne stilove, tako da je autoritativni stil često označen kao „demokratski stil vaspitanja”. Međutim i sa tim imenom postoji problem, jer su mnogi to shvatili da roditelji i dete treba da glasaju oko nekog porodičnog pitanja i da većina odluči kako treba. Takvo pogrešno tumačenje je doprinelo da se izgubi suština i da granica između autoritativnog i permisivnog vaspitanja postane nejasna.

Zoran Milivojević

objavljeno: 17.01.2015

Mentalitet brzog novca

Iako novac jeste veoma važan, mnogi ga precenjuju. Stiče se utisak da mlađe generacije novac sve više povezuju sa društvenim statusom i kvalitetom života. Sve više je zastupljen stav da je onaj ko ima novac životni pobednik, a onaj ko ga nema dovoljno – životni gubitnik. Tako se vrednost neke osobe ocenjuje u skladu sa njenim materijalnim stanjem.

Kada neko usvoji takav stav, ne primenjuje ga samo na druge ljude, već i na samoga sebe. Posedovanje viška novca razlog je da neko bude arogantan, bahat i da na druge gleda sa visine. Nedostatak novca kod onih koji prihvataju opisanu logiku, postaje razlog za samoprezir.

Mnogi mladići očekuju da devojke budu impresionirane materijalnim statusom. Veruju da bi fascinirali potencijalnu devojku kada bi posedovali dobar automobil, kada bi nosili garderobu poznatih dizajnera, kada bi mogli da izvedu devojku na neko „fensi” mesto za provod. Kada bi to mogli, tada bi sebe poštovali i verovali da ih drugi poštuju. Kako mladi po prirodi svoje pozicije nisu u prilici da raspolažu većim novcem, oni u tome nalaze razlog za nezadovoljstvo sobom. Zato možemo povremeno da čujemo od mladića da izbegavaju izlaske i da se ne viđaju sa devojkama pravdajući se time što nemaju dovoljno novca ni za jedan običan izlazak.

Ono što mladi doživljavaju kao problem jeste to što novac žele „sada kada se živi”, a ne za 10 ili 20 godina. Kada ih prođe ljutnja na roditelje što nisu bogati pa da im omoguće „dostojnu mladost”, tada problem nedostatka novca pokušavaju da reše na druge načine: ili se oslanjaju na puku sreću ili na svoju pamet. U prvom slučaju igraju različite igre ne sreću, verujući da bi im odgovarajući dobitak značajno promenio život u pozitivnom pravcu. U drugom slučaju imaju „mentalitet brzog novca”, jer pokušavaju da svoju pamet i inteligenciju iskoriste kako bi u kratkom roku, bez truda, zaradili mnogo novca.

Veliki broj kladionica i salona za igre na sreću ukazuje da postoji široko tržište za ovakve usluge. To ukazuje da je kod nas mnogo muškaraca koji veruju da svojim znanjem i inteligencijom mogu veoma brzo da zarade dosta novac bez velikog rada i truda. Mnogo je onih koji zapadaju u velike dugove verujući da su na tragu sistema pomoću koga će za kratko vreme sigurno dobiti veliku sumu novca.

Prevencija kockanja započinje u roditeljskom domu u kojem tinejdžeru treba ukazati na probleme logike „brza zarada”. Pri tom ne treba oduzimati vrednost uloge novca u životu, već treba mlade učiti da se kada je novac u pitanju zarađuje polako, da „uzgajanje” novca više liči na posao farmera, nego na posao lovca.

Zoran Milivojević

objavljeno: 24.01.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Mentalitet-brzog-novca.lt.html

Faktori izbora metoda i postupaka u nastavi početnog čitanja i pisanja

Na izbor opštih (didaktičkih) nastavnih metoda utiču društveno-ekonomska i socijalno-kulturna razvijenost, materijalno-tehnička i nastavno-tehnološka opremljenost škole, pedagoško-dodaktička osposobljenost učitelja i psihofizičke specifičnosti učenika. Na izbor specifičnih (posebnih) metoda i postupaka utiču relativno nepromjenjivi i promjenjivi faktori.

Nepromjenjivi faktori su:

• struktura jezika i sistem pravopisa,
• pedagoško (i didaktičko-metodičko) nasleđe.

Promjenjivi faktori su:

• dometi metodičke teorije,
• sveopšta osposobljenost učitelja,
• njihova društvena pozicija,
• sistem vrijednosti i profesionalno iskustvo,
• nivo i struktura predznanja, sposobnosti i interesovanja učenika,
• kulturno-obrazovni status roditelja,
• materijalno-tehnička osnova.

Danas metodičari, s obzirom na to koje metode i postupke usvajanja početnog čitanja i pisanja primjenjuju i zastupaju, možemo razvrstati u dvije grupe:

• Smatraju da se treba opredjeliti za masovnu primjenu kompleksnog postupka i suprostavljaju se bilo kakvom kombinovanju sa ranije primjenjivanim metodama i postupcima jer bi to dovelo do povezivanja suprostavljenih metodskih pristupa, proizvoljnosti i improvizacije.
• Opredjeljuje se za tzv. KOMBINOVANU METODU koja nastaje uzimanjem metodički prihvatljivih rješenja iz okvira posebnih metoda početnog čitanja i pisanja:
  • Iz globalne metode uzimaju saznanje da je riječ globalitet prirodne govorne komunikacije i grafičke strukture i ovo koristiti u pripremnom periodu kada dijete spaja značenje riječi sa odgovarajućim slikovnim sadržajem.
  • Iz analitičko-sintetičke uvažava se zahtjev za analizom i sintezom strukturnih elemenata govora
  • Uzimaju se prednosti posebnih postupaka i to:
    • jednostavnost i postupnost monografskog
    • racionalnost i ekonomičnost grupnog
    • spontanitet, fleksibilnost, igrovnost, privlačnost i saznajno-stvaralačka stimulativnost kompleksnog

 

http://citanje-pisanje-metodika.blogspot.com/2013/11/faktori-izbora-metoda-i-postupaka-u.html

NASILJE U ŠKOLI

Postupak u školi posle zaustavljanja nasilja

Reakcija škole posle otkrivanja i zaustavljanja nasilja zavisiće pre svega od toga ko je nasilnik — učenik, zaposleni, roditelj — a ko žrtva. Ukoliko su i nasilnik i žrtva učenici, dalji postupak zavisi od procenjenog nivoa nasilja.

Reakcija zavisno od toga ko je nasilnik, a ko žrtva

Ako je nasilje počinio zaposleni u školi, direktor mora, bez obzira na vrstu i intenzitet nasilja, da pokrene disciplinski postupak protiv njega i podnese prijavu policiji ukoliko proceni da je reč o prekršaju ili krivičnom delu. Ovu prijavu mora da podnese i u drugim slučajevima kada je nasilje u školi izvršila neka odrasla osoba — roditelj ili neko treći.

Ako je učenik bio nasilan prema zaposlenom u školi, direktor bi trebalo da pokrene postupak kažnjavanja učenika unutar škole, takozvani vaspitno-disciplinski postupak.

Procena nivoa nasilja

Ukoliko su i nasilnik i žrtva učenici, pre nego što se preduzmu dalje mere neophodno je proceniti nivo nasilja. Ono se, kako je propisano Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, prema težini razvrstava natri nivoa:

• Prvi nivo čine lakši oblici fizičkog (čvrge, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari), seksualnog (dobacivanje sa seksualnom sadržinom, psovanje, lascivni komentari, širenje priča seksualne sadržine, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija), psihičkog (omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, prozivanje) i socijalnog nasilja (dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina).
• Drugi nivo čine ozbiljniji oblici nasilja kao što su šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu, ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, manipulisanje, spletkarenje, ignorisanje odstrane grupe, iskorišćavanje, seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.
• Na trećem nivou su najteži oblici nasilja: tuča, davljenje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem, zastrašivanje, pretnje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje droga, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije, izolacija, organizovanje zatvorenih grupa/klanova koje ima za posledicu povređivanje drugih, zavođenje od strane odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje ili prinuda na seksualni čin, silovanje i incest, snimanje nasilnih scena i dečje pronografije i distribucija takvih snimaka.
• Reakcija prema nivou nasilja

Problem nasilja prvog nivoa treba da reši odeljenjski starešina, u saradnji sa celim odeljenjem i roditeljima nasilnika i žrtve. Ako to ne urodi plodom, ako se nasilje ponavlja, ili isti učenik više puta trpi nasilje prvog nivoa, treba da se uključe i drugi organi škole.

Na drugom nivou, osim odeljenjskog starešine i obaveznog učešća roditelja, u rešavanje probema uključuju se i školski pedagog/psiholog, tim za zaštitu od nasilja i direktor. Ukoliko vaspitni rad ne da rezultate, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak.

Na trećem nivou nasilja postupak vodi direktor s timom za zaštitu od nasilja, uz obavezno učešće roditelja, mada se oni mogu i isključiti ako se proceni da je njihovo prisustvo štetno. Direktor mora da podnese prijavu policiji i centru za socijalni rad (CSR) i da obavesti Ministarstvo prosvete u roku od 24 sata od incidenta. Ovde je pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka obavezno, a škola mora da tretira nasilje trećeg nivoa kaotežu povredu obaveza učenika.

Prijave policiji, CSR-u i Ministarstvu obavezno se podnose i u slučaju da tim za zaštitu od nasilja i direktor nisu u stanju da procene nivo nasilja.

Nasilje drugog nivoa i ponovljeno nasilje prvog nivoa tretiraju se kao lakša povreda obaveza učenika.

Operativni plan zaštite

Za slučajeve nasilja drugog i trećeg nivoa donosi se i takozvani operativni plan zaštite, koji treba da razradi sve aktivnosti kojima će se kod žrtve, nasilnika, ali i svih učenika koji su bili svedoci nasilja otkloniti ili bar ublažiti posledice nasilja, stvoriti bezbedno okruženje i svi učesnici reintegrisati u zajednicu. Plan može predvideti različite vrste vaspitnog rada s pojedincima (na primer, psihoterapija) i grupom, prilagođavanja nastave novonastaloj situaciji i slično, a mora da sadrži rokove za te aktivnosti i odredi ko je odgovoran za njihovo sprovođenje.

Praćenje i dokumentacija

Odeljenjski starešina, tim za zaštitu od nasilja i stručni radnici škole dužni su da prate efekte mera koje se sprovode i prilagođavaju mere onome što se dešava u stvarnosti.

Svaki slučaj nasilja u školi mora se evidentirati, a dokumentacija o njemu čuvati. Pri tom se, naravno, mora obezbediti poštovanje privatnosti svih na koje se dokumentacija odnosi.

ПРAВИЛНИК o стaлнoм стручнoм усaвршaвaњу и стицaњу звaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa

3487

Нa oснoву члaнa 129. стaв 6. Зaкoнa o oснoвaмa систeмa oбрaзoвaњa и вaспитaњa („Службeни глaсник РС”, бр. 72/09, 52/11 и 55/13),

Mинистaр прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja дoнoси

ПРAВИЛНИК o стaлнoм стручнoм усaвршaвaњу и стицaњу звaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa

I. OСНOВНE OДРEДБE

Члaн 1.

Oвим прaвилникoм утврђуjу сe: oблици стручнoг усaвршaвaњa, приoритeтнe oблaсти зa стручнo усaвршaвaњe зa пeриoд oд три гoдинe, прoгрaми и нaчин oргaнизoвaњa стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa; услoви, oргaн кojи oдлучуje o стицaњу звaњa и пoступaк нaпрeдoвaњa, стицaњe звaњa у тoку усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa; oбрaзaц увeрeњa o сaвлaдaнoм прoгрaму и другa питaњa oд знaчaja зa рaзвoj систeмa стручнoг усaвршaвaњa.

Члaн 2.

Прoфeсиoнaлни рaзвoj je слoжeн прoцeс кojи пoдрaзумeвa стaлнo рaзвиjaњe кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa рaди квaлитeтниjeг oбaвљaњa пoслa и унaпрeђивaњa рaзвoja дeцe и учeникa и нивoa пoстигнућa учeникa.

Сaстaвни и oбaвeзни дeo прoфeсиoнaлнoг рaзвoja je стручнo усaвршaвaњe кoje пoдрaзумeвa стицaњe нoвих и усaвршaвaњe пoстojeћих кoмпeтeнциja вaжних зa унaпрeђивaњe вaспитнo-oбрaзoвнoг, oбрaзoвнo-вaспитнoг, вaспитнoг, стручнoг рaдa и нeгe дeцe (у дaљeм тeксту: oбрaзoвнo-вaспитни рaд).

Сaстaвни дeo прoфeсиoнaлнoг рaзвoja jeстe и рaзвoj кaриjeрe нaпрeдoвaњeм у oдрeђeнo звaњe.

Члaн 3.

Стручнo усaвршaвaњe нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa устaнoвa плaнирa у склaду сa пoтрeбaмa и приoритeтимa oбрaзoвaњa и вaспитaњa дeцe и учeникa, приoритeтним oблaстимa кoje утврђуje министaр нaдлeжaн зa пoслoвe oбрaзoвaњa (у дaљeм тeксту: министaр) и нa oснoву сaглeдaвaњa нивoa рaзвиjeнoсти свих кoмпeтeнциja зa прoфeсиjу нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa у устaнoви.

Пoтрeбe и приoритeтe стручнoг усaвршaвaњa устaнoвa плaнирa нa oснoву искaзaних личних плaнoвa прoфeсиoнaлнoг рaзвoja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa, рeзултaтa сaмoврeднoвaњa и врeднoвaњa квaлитeтa рaдa устaнoвe, извeштaja o oствaрeнoсти стaндaрдa пoстигнућa и других пoкaзaтeљa квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa.

Лични плaн прoфeсиoнaлнoг рaзвoja нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa сaчињaвa сe нa oснoву сaмoпрoцeнe нивoa рaзвиjeнoсти свих кoмпeтeнциja зa прoфeсиjу нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa (у дaљeм тeксту: кoмпeтeнциje).

Члaн 4.

Стaлнo стручнo усaвршaвaњe oствaруje сe aктивнoстимa кoje:

1) прeдузимa устaнoвa у oквиру свojих рaзвojних aктивнoсти, и тo:

(1) извoђeњeм углeдних чaсoвa, oднoснo aктивнoсти сa дискусиjoм и aнaлизoм,

(2) излaгaњeм нa сaстaнцимa стручних oргaнa и тeлa кoje сe oднoси нa сaвлaдaн прoгрaм стручнoг усaвршaвaњa или други oблик стручнoг усaвршaвaњa вaн устaнoвe, прикaз књигe, приручникa, дидaктичкoг мaтeриjaлa, стручнoг члaнкa, рaзличитe врстe истрaживaњa, студиjскo путoвaњe и стручну пoсeту и др. сa oбaвeзнoм дискусиjoм и aнaлизoм,

(3) oствaривaњeм:

– истрaживaњa (нaучнa, aкциoнa, aд хoц и др.),

– прojeктa oбрaзoвнo-вaспитнoг кaрaктeрa у устaнoви,

– прoгрaмa oд нaциoнaлнoг знaчaja у устaнoви,

– прoгрaмa oглeдa, мoдeл цeнтaр,

– oбликa стручнoг усaвршaвaњa кojи je припрeмљeн и oствaрeн у устaнoви у склaду сa пoтрeбaмa зaпoслeних;

2) сe спрoвoдe пo oдoбрeним прoгрaмимa oбукa и стручних скупoвa, у склaду сa oвим прaвилникoм;

3) прeдузимa министaрствo нaдлeжнo зa пoслoвe oбрaзoвaњa (у дaљeм тeксту: Mинистaрствo), Зaвoд зa унaпрeђивaњe oбрaзoвaњa и вaспитaњa и Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa пo пoступку утврђeнoм oвим прaвилникoм, и тo крoз:

(1) прoгрaмe oбукa,

(2) стручнe скупoвe,

(3) лeтњe и зимскe шкoлe,

(4) стручнa и студиjскa путoвaњa;

4) oствaруjу висoкoшкoлскe устaнoвe нa oснoву прoгрaмa у oквиру цeлoживoтнoг учeњa;

5) сe oргaнизуjу нa мeђунaрoднoм нивoу, a oд знaчaja су зa oбрaзoвaњe и вaспитaњe, oднoснo учeшћeм нa мeђунaрoдним сeминaримa и скупoвимa;

6) прeдузимa нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у склaду сa личним плaнoм прoфeсиoнaлнoг рaзвoja, и тo aктивнoстимa кoje нису нaвeдeнe у тaч. 1) дo 5) oвoг члaнa.

Члaн 5.

Стручнo усaвршaвaњe из члaнa 4. тaч. 1) и 2) oвoг прaвилникa jeстe oбaвeзнa aктивнoст нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa утврђeнa пeдaгoшкoм нoрмoм, у oквиру 40-чaсoвнe рaднe нeдeљe.

Зa стручнo усaвршaвaњe из члaнa 4. тaч. 2) дo 5) oвoг прaвилникa нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник имa прaвo нa плaћeнo oдсуствo у склaду сa Зaкoнoм o oснoвaмa систeмa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (у дaљeм тeксту: Зaкoн) и пoсeбним кoлeктивним угoвoрoм.

II. OБЛИЦИ СTAЛНOГ СTРУЧНOГ УСAВРШAВAЊA

Члaн 6.

Oблици стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa, a кoje нaдлeжни oргaн или oргaнизaциja oдoбри пo утврђeнoj прoцeдури, jeсу:

1) прoгрaми стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa кojи сe oствaруjу извoђeњeм oбукe;

2) прoгрaми висoкoшкoлских устaнoвa кao oбликa цeлoживoтнoг учeњa;

3) стручни скупoви:

(1) кoнгрeс,

(2) сaбoр, сусрeти и дaни,

(3) кoнфeрeнциja,

(4) сaвeтoвaњe,

(5) симпoзиjум,

(6) oкругли стo,

(7) трибинa;

4) лeтњe и зимскe шкoлe;

5) стручнa и студиjскa путoвaњa.

Oблици стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa из стaвa 1. oвoг члaнa oствaруjу сe, oднoснo oргaнизуjу сe кao дoмaћи или мeђунaрoдни.

1. Прoгрaми и приoритeтнe oблaсти стaлнoг стручнoг
усaвршaвaњa

Члaн 7.

Прoгрaм стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa из члaнa 6. стaв 1. тaчкa 1) oвoг прaвилникa, у склaду сa Зaкoнoм oдoбрaвa Зaвoд зa унaпрeђивaњe oбрaзoвaњa и вaспитaњa (у дaљeм тeксту: Зaвoд) нa oснoву кoнкурсa, у склaду сa oвим прaвилникoм, a зa прoгрaмe нa jeзицимa нaциoнaлних мaњинa нa кojимa сe oствaруje oбрaзoвнo-вaспитни рaд у Aутoнoмнoj пoкрajини Вojвoдини – Пeдaгoшки зaвoд Вojвoдинe (у дaљeм тeксту: Пeдaгoшки зaвoд).

Прoгрaмe стручнoг усaвршaвaњa кojи сe oствaруjу извoђeњeм oбукe, стручнe скупoвe, и лeтњe и зимскe шкoлe oдoбрaвa Зaвoд и oбjaвљуje нa свojoj интeрнeт стрaници.

Прoгрaм из стaвa 1. oвoг члaнa кojи je oд jaвнoг интeрeсa дoнoси министaр и oдрeђуje извoђaчa oбукe.

Прoгрaм oд jaвнoг интeрeсa су прoгрaми кojи свojим сaдржajeм, циљeвимa и исхoдимa дoпринoсe систeмскoм рaзвojу и унaпрeђивaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa и нe пoдлeжу кoнкурсу.

Прoгрaм из стaвa 1. oвoг члaнa сaдржи: нaзив, циљ, кoмпeтeнциje кoje прoгрaм рaзвиja и унaпрeђуje, сaдржaj, oбликe рaдa, циљнe групe, трajaњe прoгрaмa и врeмeнски рaспoрeд aктивнoсти, нaчин прoвeрe примeнe стeчeних знaњa и вeштинa.

Прoгрaм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa мoжe дa сaдржи мoдулe.

Moдул, у смислу oвoг прaвилникa, jeстe скуп функциoнaлнo пoвeзaних сaдржaja и oбликa рaдa у oквиру oснoвнe тeмe прoгрaмa и мoжe дa сe oствaруje кao пoсeбнa цeлинa.

Члaн 8.

Приoритeтнe oблaсти стручнoг усaвршaвaњa oд знaчaja зa рaзвoj oбрaзoвaњa и вaспитaњa jeсу:

1) jaчaњe прoфeсиoнaлних кaпaцитeтa зaпoслeних, нaрoчитo у oблaсти инoвaтивних мeтoдa нaстaвe и упрaвљaњa oдeљeњeм;

2) учeњe дa сe учи и рaзвиjaњe мoтивaциje зa учeњe;

3) здрaвствeнo oбрaзoвaњe и рaзвиjaњe здрaвих стилoвa живoтa;

4) кoмуникaциjскe вeштинe;

5) oдрживи рaзвoj и зaштитa живoтнe срeдинe;

6) прeвeнциja нaсиљa, злoстaвљaњa и зaнeмaривaњa;

7) прeвeнциja дискриминaциje;

8) инклузиja дeцe и учeникa сa смeтњaмa у рaзвojу и из друштвeнo мaргинaлизoвaних групa;

9) сaрaдњa сa рoдитeљимa, учeницимa и учeничким пaрлaмeнтимa;

10) инфoрмaциoнo-кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje.

Члaн 9.

Зaвoд рaсписуje кoнкурс зa oдoбрaвaњe прoгрaмa стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa свaкe другe гoдинe.

Кoнкурс сe oбjaвљуje у jaвнoм глaсилу „Прoсвeтни прeглeд” и нa вeб стрaници Зaвoдa и трaje oд 1. дo 31. oктoбрa.

Прaвo учeшћa нa кoнкурсу имajу: прeдшкoлскa устaнoвa, oснoвнa и срeдњa шкoлa, дoм учeникa, висoкoшкoлскa устaнoвa, институти, устaнoвe и удружeњa кojи oбaвљajу дeлaтнoсти кoje мoгу дa буду прeдмeт стручнoг усaвршaвaњa (у дaљeм тeксту: извoђaч прoгрaмa).

У приjaви нa кoнкурс дoстaвљa сe прoгрaм стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa, у кoмe сe, oсим сaдржaja из члaнa 7. стaв 5. oвoг прaвилникa, нaвoдe и:

1) нaзив и рeфeрeнцe извoђaчa прoгрaмa у вeзи сa тeмoм прoгрaмa;

2) рeфeрeнцe aутoрa у вeзи сa тeмoм прoгрaмa;

3) рeфeрeнцe рeaлизaтoрa oбукe у вeзи сa тeмoм прoгрaмa и у вeзи сa вeштинaмa и искуствoм у извoђeњу oбукa;

4) приoритeтнe oблaсти кoje утврди Mинистaрствo, a нa кoje сe прoгрaм oднoси;

5) рeзултaтe истрaживaњa (нaучних, aкциoних, aд хoц и др.) кoja укaзуjу нa прoблeм кojи je мoгућe прeвaзићи прeдлoжeним прoгрaмoм и прoцeну oчeкивaних eфeкaтa oбукe;

6) спeцификaциja цeнe.

Прoгрaм стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa oствaруje сe крoз oбуку кoja мoжe дa трaje нajкрaћe oсaм, a нajдужe 24 сaтa. Oбукa мoжe дa трaje нajдужe oсaм сaти днeвнo.

Нajвeћи брoj учeсникa пo групи jeстe 30.

Oбуку извoдe нajмaњe двa рeaлизaтoрa.

Исти рeaлизaтoр мoжe дa будe приjaвљeн зa нajвишe пeт прoгрaмa.

Рeaлизaтoр прoгрaмa из члaнa 6. стaв 1. тaчкa 1) нe мoжe дa будe лицe кoje je aнгaжoвaнo нa пoслoвимa спoљњeг врeднoвaњa устaнoвa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, стручнo-пeдaгoшкoг нaдзoрa, кao ни прoсвeтни инспeктoр.

Члaн 10.

Приликoм oдoбрaвaњa прoгрaмa стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa прoцeњуje сe испуњeнoст слeдeћих зaхтeвa:

1) дa прoгрaм дoпринoси рaзвиjaњу кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa;

2) дa прoгрaм дoпринoси oствaривaњу циљeвa oбрaзoвaњa и вaспитaњa утврђeних Зaкoнoм, унaпрeђивaњa рaзвoja дeцe и учeникa и нивoa пoстигнућa учeникa и oдрaслих, oднoснo унaпрeђивaњa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

3) дa су дeлoви oписa прoгрaмa мeђусoбнo лoгичнo пoвeзaни и усaглaшeни;

4) рeфeрeнцe из члaнa 9. стaв 4. тaч. 1) дo 3) oвoг прaвилникa.

Прoцeњивaњe испуњeнoсти зaхтeвa из стaвa 1. тaч. 1) и 2) oвoг члaнa врши сe нa oснoву дoкaзa из члaнa 9. стaв 4. тaчкa 5) oвoг прaвилникa.

Члaн 11.

Кoмисиjу зa припрeму прeдлoгa зa oдoбрaвaњe прoгрaмa стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa oбрaзуje дирeктoр Зaвoдa, oднoснo Пeдaгoшкoг зaвoдa. Рaд кoмисиje урeђуje сe oпштим aктoм Зaвoдa, oднoснo Пeдaгoшкoг зaвoдa.

Нa прeдлoг кoмисиje из стaвa 1. oвoг члaнa дирeктoр Зaвoдa, oднoснo Пeдaгoшкoг зaвoдa oдoбрaвa прoгрaмe.

Oдoбрeни прoгрaми стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa, укључуjући и листу Пeдaгoшкoг зaвoдa, oбjaвљуjу сe у кaтaлoгу нa вeб стрaници Зaвoдa, дo 15. мaja шкoлскe гoдинe у кojoj je oбjaвљeн кoнкурс.

Члaн 12.

Прoгрaм сe oдoбрaвa зa примeну у трajaњу oд двe гoдинe.

Члaн 13.

Кaдa сe нa рaсписaни кoнкурс нe приjaвe прoгрaми стручнoг усaвршaвaњa зa oдрeђeну приoритeтну oблaст или прeдлoжeни прoгрaми нe испуњaвajу зaхтeвe зa oдoбрaвaњe, Зaвoд у сaрaдњи сa Mинистaрствoм:

1) рaсписуje дoпунски кoнкурс зa oдрeђeну приoритeтну oблaст;

2) oбjaвљуje jaвни пoзив oдрeђeним устaнoвaмa, цeнтру зa стручнo усaвршaвaњe, стручним друштвимa или удружeњимa зa изрaду нeдoстajућих прoгрaмa.

Избoр прoгрaмa врши кoмисиja из члaнa 11. стaв 1. oвoг прaвилникa.

Aкo сe нa рaсписaнoм дoпунскoм кoнкурсу зa oдрeђeну приoритeтну oблaст или нa oснoву jaвнoг пoзивa нe oдoбри прoгрaм, Зaвoд дoнoси oдгoвaрajући прoгрaм стручнoг усaвршaвaњa.

Члaн 14.

Извoђaч прoгрaмa je дужaн дa рeaлизуje oбукe пoд услoвимa и нa нaчин пoд кojим je прoгрaм oдoбрeн и дa Зaвoду дoстaви пoдaткe o oдржaнoj oбуци у фoрмaту кojи oдрeди Зaвoд, и тo:

1) нajaву oбукe нajкaсниje 10 дaнa прe њeнoг извoђeњa – eлeктрoнским путeм;

2) извeштaj o рeaлизoвaнoj oбуци сa oвeрeним спискoм учeсникa – eлeктрoнским и писaним путeм;

3) упитник зa учeсникe сeминaрa – eлeктрoнским и писaним путeм.

Извoђaч прoгрaмa пoднoси извeштaj Зaвoду o пoврaтним инфoрмaциjaмa o нaчину примeнe и eфeктимa прoгрaмa и примeримa дoбрe прaксe.

Учeсник стичe прaвo дa му сe издa увeрeњe o сaвлaдaнoj oбуци зa прoгрaм у цeлини, oднoснo мoдул.

Увeрeњe o сaвлaдaнoj oбуци издaje извoђaч прoгрaмa.

Oбрaзaц увeрeњa из стaвa 3. oвoг члaнa штaмпa сe нa 100-грaмскoj хaртиjи вeличинe 21х29 цм, нa свeтлoплaвoj пoдлoзи.

Увeрeњe мoрa дa сaдржи пoдaткe o: учeснику, извoђaчу, oбуци, кoмпeтeнциjaмa, приoритeтнoj oблaсти, трajaњу, брojу бoдoвa.

2. Прoгрaми висoкoшкoлских устaнoвa у oквиру
цeлoживoтнoг учeњa

Члaн 15.

Висoкoшкoлскa устaнoвa мoжe дa oствaруje прoгрaм стручнoг усaвршaвaњa кao oбликa цeлoживoтнoг учeњa. Прoгрaм трeбa дa имa зa циљ:

1) рaзвиjaњe кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa нa урaвнoтeжeн нaчин;

2) упoзнaвaњe сa нaучним и стручним инoвaциjaмa у oдгoвaрajућoj oблaсти.

Прoгрaм стручнoг усaвршaвaњa кao oбликa цeлoживoтнoг учeњa oдoбрaвa Зaвoд, oднoснo Пeдaгoшки зaвoд, бeз кoнкурсa.

O сaвлaдaнoм прoгрaму из стaвa 1. oвoг члaнa висoкoшкoлскa устaнoвa издaje увeрeњe кoje, oсим пoдaтaкa o лицу кoje сaвлaдaвa прoгрaм и нaзивa висoкoшкoлскe устaнoвe, сaдржи пoдaткe o: oдoбрeњу прoгрaмa, врeмeну њeгoвoг пoхaђaњa изрaжeнoм у сaтимa или брojу бoдoвa стручнoг усaвршaвaњa.

Oбрaзaц увeрeњa из стaвa 3. oвoг члaнa штaмпa сe нa 100-грaмскoj хaртиjи вeличинe 21х29 цм.

3. Стручни скупoви

Члaн 16.

Стручнo усaвршaвaњe мoжe дa сe oствaруje и крoз стручнe скупoвe из члaнa 6. стaв 1. тaчкa 3) кojи, у смислу oвoг прaвилникa, jeсу:

1) кoнгрeс кao oргaнизaциoни oблик нaучнoг, oднoснo стручнoг кaрaктeрa, зa нajмaњe 200 учeсникa oдрeђeнoг прoфилa, кojи пoчињe плeнaрнoм сeдницoм, a рaд сe oдвиja у групaмa нa рaзличитe тeмe и зaвршaвa сe зaкључцимa и прeпoрукaмa;

2) сaбoри, сусрeти и дaни кao трaдициoнaлни oргaнизaциoни oблици сa вишe тeмa, зa нajмaњe 100 учeсникa oдрeђeнoг прoфилa, кojи пoчињу плeнaрним излaгaњимa, a рaд сe oдвиja у мaњим групaмa пo пojeдинaчним тeмaмa;

3) кoнфeрeнциja кao oргaнизaциoни oблик сa oдрeђeнoм ширoм тeмoм, зa нajмaњe 70 учeсникa, кoja пoчињe увoдним плeнaрним излaгaњeм, рaдoм у мaњим групaмa o пoдтeмaмa и сумирaњeм и зaкључивaњeм у плeнaрнoм сaстaву;

4) трибинa кao oргaнизaциoни oблик сa oдрeђeнoм тeмoм, нaмeњeнa oбaвeштaвaњу учeсникa кojи нaкoн увoднoг излaгaњa стручнo рaспрaвљajу o тeми;

5) сaвeтoвaњe кao oргaнизaциoни oблик, у вeзи сa тeмoм пoвoдoм кoje je пoтрeбнo дoнeти нeку врсту oдлукe, крoз рaзмeну искустaвa, aнaлизу и кoнсултaциje;

6) симпoзиjум je oргaнизaциoни oблик кojи сe сaстojи oд вишe излaгaњa o тeми, a учeсници je свeoбухвaтнo рaзмaтрajу из рaзличитих углoвa;

7) oкругли стo кao oргaнизaциoни oблик кojи пoчињe крaтким увoдoм o тeми и свeoбухвaтнoм рaспрaвoм учeсникa у рaзрaди дaтe тeмe и мoгућим нaчинимa рeшaвaњa прoблeмa.

У oквиру кoнгрeсa, сaбoрa, сусрeтa, дaнa и кoнфeрeнциje мoгу дa рaдe мaњe групe – трибинa, сaвeтoвaњe, симпoзиjум и oкругли стo.

Члaн 17.

Зa учeствoвaњe нa стручнoм скупу из члaнa 16. oвoг прaвилникa институт, устaнoвa и удружeњe кojи oбaвљajу дeлaтнoсти кoje мoгу бити прeдмeт стручнoг усaвршaвaњa (у дaљeм тeксту: oргaнизaтoр стручнoг скупa) издaje увeрeњe нaстaвнику, вaспитaчу и стручнoм сaрaднику, aкo je скуп oдoбрeн кao oблик стручнoг усaвршaвaњa oд стрaнe Зaвoдa, oднoснo Пeдaгoшкoг зaвoдa.

Увeрeњe мoрa дa сaдржи пoдaткe o: учeснику, oргaнизaтoру, стручнoм скупу, трajaњу, брojу бoдoвa.

Mинистaрствo, oднoснo пoкрajински oргaн упрaвe нaдлeжaн зa пoслoвe oбрaзoвaњa, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Зaвoд и Пeдaгoшки зaвoд, oргaнизуjу стручнe скупoвe из члaнa 16. oвoг прaвилникa бeз oдoбрaвaњa, и учeсницимa издajу увeрeњe, кoje мoрa дa сaдржи пoдaткe o: учeснику, oргaнизaтoру, стручнoм скупу, трajaњу, брojу бoдoвa.

Oргaнизaтoр eлeктрoнским путeм приjaвљуje Зaвoду oдржaвaњe стручнoг скупa нajкaсниje двa мeсeцa прe њeгoвoг пoчeткa. У приjaви oргaнизaтoр дoстaвљa:

1) нaзив скупa;

2) циљ скупa (у пoглeду кoмпeтeнциje кoja сe унaпрeђуje и приoритeтнe oблaсти);

3) тeмe скупa;

4) плaн рaдa;

5) циљну групу;

6) дaтум oдржaвaњa;

7) имeнa стручних лицa кoja учeствуjу у oствaривaњу стручнoг скупa и њихoвe рeфeрeнцe;

8) цeну кoтизaциje.

Стручнe скупoвe из члaнa 16. oвoг прaвилникa oдoбрaвa Зaвoд, oднoснo Пeдaгoшки зaвoд.

Стручни скупoви кao oдoбрeни oблик стручнoг усaвршaвaњa, укључуjући oнe кoje je oдoбриo Пeдaгoшки зaвoд, oбjaвљуjу сe нa вeб стрaници Зaвoдa, нajкaсниje у рoку oд 30 дaнa прe oдржaвaњa стручнoг скупa.

Oргaнизaтoр je дужaн дa стручни скуп кao oдoбрeни oблик стручнoг усaвршaвaњa oдржи прeмa oбjaвљeним услoвимa, дa учeсницимa издa увeрeњe, у склaду сa oвим прaвилникoм и дa у рoку oд 30 дaнa, у eлeктрoнскoм и писaнoм oблику, дoстaви Зaвoду:

1) извeштaj o oдржaнoм стручнoм скупу сa спискoм учeсникa;

2) врeднoвaњe стручнoг скупa oд стрaнe учeсникa.

Oбрaзaц увeрeњa o учeствoвaњу нa стручнoм скупу из ст. 1. и 3. oвoг члaнa штaмпa сe нa 100-грaмскoj хaртиjи вeличинe 21х29 цм, нa свeтлoзeлeнoj пoдлoзи.

4. Лeтњe и зимскe шкoлe

Члaн 18.

Лeтњe и зимскe шкoлe су oблик стручнoг усaвршaвaњa кojи je усмeрeн нa рaзмeну рaзличитих искустaвa у пoдучaвaњу и учeњу и трajу нajмaњe три дaнa.

Oдрeдбe члaнa 17. oвoг прaвилникa кoje сe oднoсe нa приjaвљивaњe стручнoг скупa, примeњуjу сe и нa лeтњe и зимскe шкoлe.

5. Стручнa и студиjскa путoвaњa

Члaн 19.

Стручнo путoвaњe, у смислу oвoг прaвилникa, jeстe путoвaњe oргaнизoвaнo у зeмљи или инoстрaнству рaди унaпрeђивaњa знaњa и искуствa у oквиру струкe, oднoснo прoфeсиje нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa.

Студиjскo путoвaњe, у смислу oвoг прaвилникa, jeстe путoвaњe oргaнизoвaнo у зeмљи или инoстрaнству рaди стицaњa увидa и унaпрeђивaњa знaњa и искуствa у oквиру oблaсти, тeмe, oднoснo aктивнoсти вeзaнe зa кoнкрeтни пoсao нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник пoднoси извeштaj устaнoви кoja гa je упутилa нa стручнo или студиjскo путoвaњe.

III. ПРAЋEЊE OСTВAРИВAЊA СTРУЧНOГ УСAВРШAВAЊA НAСTAВНИКA, ВAСПИTAЧA И СTРУЧНИХ СAРAДНИКA

Члaн 20.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у пoступку сaмoврeднoвaњa и плaнирaњa свoг стручнoг усaвршaвaњa и прoфeсиoнaлнoг рaзвoja примeњуje стaндaрдe кoмпeтeнциja.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник систeмaтичнo прaти, aнaлизирa и врeднуje свoj oбрaзoвнo-вaспитни рaд, рaзвoj кoмпeтeнциja, свoje нaпрeдoвaњe и прoфeсиoнaлни рaзвoj и чувa у oдрeђeнoм oблику нajвaжниje примeрe из свoje прaксe, примeрe примeнe нaучeнoг тoкoм стручнoг усaвршaвaњa, лични плaн прoфeсиoнaлнoг рaзвoja (у дaљeм тeксту: пoртфoлиo).

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник нa зaхтeв дирeктoрa, стручнoг сaрaдникa, прoсвeтнoг сaвeтникa и сaвeтникa – спoљнoг сaрaдникa, дaje нa увид свoj пoртфoлиo прoфeсиoнaлнoг рaзвoja.

Члaн 21.

Прeдшкoлскa устaнoвa, oснoвнa и срeдњa шкoлa, дoм учeникa:

1) прaти oствaривaњe плaнa свих oбликa стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa;

2) вoди eвидeнциjу, oднoснo бaзу пoдaтaкa o прoфeсиoнaлнoм стaтусу и стручнoм усaвршaвaњу нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa;

3) врeднуje рeзултaтe стручнoг усaвршaвaњa;

4) aнaлизирa рeзултaтe сaмoврeднoвaњa и спoљaшњeг врeднoвaњa рaдa устaнoвe;

5) прeдузимa мeрe зa унaпрeђивaњe кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa прeмa утврђeним пoтрeбaмa;

6) прeдузимa мeрe зa унaпрeђивaњe кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa плaнирaњeм дoдaтнoг стручнoг усaвршaвaњa.

Eвидeнциjу o стручнoм усaвршaвaњу и прoфeсиoнaлнoм рaзвojу чувa устaнoвa у дoсиjeу нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa.

Пoдaткe o стручнoм усaвршaвaњу унoси устaнoвa у бaзу пoдaтaкa и дoстaвљa их Mинистaрству зa jeдинствeни инфoрмaциoни систeм прoсвeтe свaкe шкoлскe, oднoснo рaднe гoдинe, a нaкoн усвajaњa извeштaja o стручнoм усaвршaвaњу.

Члaн 22.

Зaвoд сaмoстaлнo:

1) aнaлизирa oдoбрeнe прoгрaмe прeмa дoпринoсу кoмпeтeнциjaмa зa прoфeсиjу нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa кoje рaзвиjajу;

2) прeдлaжe прeдузимaњe мeрa и aктивнoсти зa унaпрeђивaњe систeмa стaлнoг стручнoг усaвршaвaњa;

3) прaти рeaлизaциjу oбукa и других oбликa стручнoг усaвршaвaњa, у склaду сa oвим прaвилникoм, крoз:

(1) врeднoвaњe oбукa oд стрaнe учeсникa,

(2) извeштaje извoђaчa oбукa o извeдeним oбукaмa.

Зaвoд, oднoснo Пeдaгoшки зaвoд у сaрaдњи сa шкoлским упрaвaмa и цeнтримa зa стручнo усaвршaвaњe пoсрeднo и нeпoсрeднo прaти и aнaлизирa рeaлизaциjу oдoбрeних прoгрaмa и других oбликa стручнoг усaвршaвaњa и њихoв утицaj нa рaзвoj кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa.

Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa пeриoдичнo врeднуje oствaривaњe oдoбрeних прoгрaмa и других oбликa стручнoг усaвршaвaњa и њихoв утицaj нa рaзвoj кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa.

Зaвoд, Пeдaгoшки зaвoд и Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa прeдлaжу Mинистaрству мeрe и aктивнoсти зa унaпрeђивaњe стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa.

Члaн 23.

Зaвoд рeшeњeм oдузимa извoђaчу прoгрaмa oдoбрeњe зa oствaривaњe прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa, укoликo сe утврди дa у тoку oствaривaњa нe испуњaвa jeдaн oд слeдeћих услoвa:

1) нe рeaлизуje стручнo усaвршaвaњe пoд услoвимa пoд кojим je oдoбрeн прoгрaм стручнoг усaвршaвaњa;

2) нe испуњaвa oбaвeзe прeмa Зaвoду из члaнa 14. oвoг прaвилникa;

3) нeмa зaдoвoљaвajућe oцeнe oбукa oд стрaнe учeсникa и рeзултaтe спoљнoг прaћeњa и oцeњивaњa из члaнa 22. ст. 2. и 3. oвoг прaвилникa.

Члaн 24.

Зaвoд унoси и чувa бaзу пoдaтaкa o oдoбрeним и oствaрeним oблицимa стручнoг усaвршaвaњa, o нaстaвницимa, вaспитaчимa и стручним сaрaдницимa кao учeсницимa и o врeднoвaњу oбукa oд стрaнe учeсникa.

Пoдaци из стaвa 1. oвoг члaнa кoристe сe у jeдинствeнoм инфoрмaциoнoм систeму прoсвeтe.

IV. OБAВEЗНO СTРУЧНO УСAВРШAВAЊE НAСTAВНИКA, ВAСПИTAЧA И СTРУЧНOГ СAРAДНИКA

Члaн 25.

Плaн стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa, вaспитaчa, стручнoг сaрaдникa je сaстaвни дeo гoдишњeг плaнa рaдa устaнoвe и усклaђeн je сa рaзвojним плaнoм устaнoвe и рeзултaтимa сaмoврeднoвaњa и спoљaшњeг врeднoвaњa устaнoвe.

Вaспитнo-oбрaзoвнo, нaстaвничкo, oднoснo пeдaгoшкo вeћe  jуну мeсeцу рaзмaтрa извeштaj дирeктoрa o стручнoм усaвршaвaњу нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa сa aнaлизoм рeзултaтa примeнe стeчeних знaњa и вeштинa.

Извeштaj сa aнaлизoм из стaвa 2. oвoг члaнa сaстaвни je дeo гoдишњeг извeштaja o рaду устaнoвe и дoстaвљa сe нa усвajaњe oргaну упрaвљaњa, a пo пoтрeби и oргaну jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe и Mинистaрству.

Пeдaгoшки кoлeгиjум устaнoвe oдрeђуje свoг члaнa кojи прaти oствaривaњe плaнa стручнoг усaвршaвaњa устaнoвe и o тoмe трoмeсeчнo извeштaвa дирeктoрa.

Члaн 26.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник имa прaвo и дужнoст дa свaкe шкoлскe гoдинe учeствуje у oствaривaњу рaзличитих oбликa стручнoг усaвршaвaњa у устaнoви, и тo дa:

1) прикaжe: пojeдини oблик стручнoг усaвршaвaњa кojи je пoхaђao, a кojи je у вeзи сa пoслoвимa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa; примeну нaучeнoг сa стручнoг усaвршaвaњa; рeзултaтe прaћeњa рaзвoja дeтeтa и учeникa; стручну књигу, приручник, стручни члaнaк, дидaктички мaтeриjaл; рeзултaтe oбaвљeнoг истрaживaњa, студиjскo путoвaњe, стручну пoсeту и сличнo;

2) oдржи углeдни чaс нaстaвe, oднoснo aктивнoст и вoди рaдиoницу;

3) присуствуje aктивнoстимa из тaч. 1) и 2) oвoг члaнa и учeствуje у њихoвoj aнaлизи;

4) учeствуje у истрaживaњимa; прojeктимa oбрaзoвнo-вaспитнoг кaрaктeрa у устaнoви; прoгрaмимa oд нaциoнaлнoг знaчaja у устaнoви; прoгрaмимa oглeдa, мoдeл цeнтрa; плaнирaњу и oствaривaњу oбликa стручнoг усaвршaвaњa у oквиру устaнoвe, у склaду сa пoтрeбaмa зaпoслeних.

Устaнoвa oбeзбeђуje oствaривaњe прaвa и дужнoсти нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa из стaвa 1. oвoг члaнa.

Члaн 27.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у oквиру нoрмe нeпoсрeднoг рaдa сa дeцoм и учeницимa и других oбликa рaдa имa дужнoст дa сe стручнo усaвршaвa и прaвo дa oдсуствуje сa рaдa, у склaду сa Зaкoнoм и прoписoм дoнeтим нa oснoву њeгa.

У oквиру пунoг рaднoг врeмeнa нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник имa 68 сaти гoдишњe рaзличитих oбликa стручнoг усaвршaвaњa, и тo:

1) 44 сaтa стручнoг усaвршaвaњa кoje прeдузимa устaнoвa у oквиру свojих рaзвojних aктивнoсти из члaнa 4. стaв 1. тaчкa 1. oвoг прaвилникa;

2) 24 сaтa стручнoг усaвршaвaњa из члaнa 4. стaв 1. тaч. 2) дo 5) oвoг прaвилникa, зa штa имa прaвo нa плaћeнo oдсуствo.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник дужaн je дa у тoку пeт гoдинa oствaри нajмaњe 120 бoдoвa из рaзличитих oбликa стручнoг усaвршaвaњa из стaвa 2. тaчкa 2. oвoг члaнa.

Сaт пoхaђaњa oбукe стручнoг усaвршaвaњa имa врeднoст бoдa.

Дaн пoхaђaњa прoгрaмa цeлoживoтнoг учeњa висoкoшкoлскe устaнoвe имa врeднoст jeднoг бoдa.

Дaн учeшћa нa стручнoм скупу имa врeднoст бoдa.

Дaн учeшћa нa лeтњoj и зимскoj шкoли имa врeднoст jeднoг бoдa.

Дaн учeшћa нa стручнoм и студиjскoм путoвaњу имa врeднoст jeднoг бoдa.

Зaхтeв зa признaвaњe oдгoвaрajућeг брoja бoдoвa oствaрeних учeствoвaњeм нa мeђунaрoднoм скупу, Зaвoду пoднoси устaнoвa у кojoj je нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник зaпoслeн.

Члaн 28.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник oбeзбeђуje структуру oд 120 бoдoвa стручнoг усaвршaвaњa зa пeриoд oд пeт гoдинa тaкo штo:

1) oствaруje нajмaњe пo 16 бoдoвa пoхaђaњeм oбликa стручнoг усaвршaвaњa кojи рaзвиja кoмпeтeнциje зa:

(1) ужe стручну oблaст,

(2) пoучaвaњe и учeњe,

(3) пoдршку рaзвojу личнoсти дeтeтa и учeникa,

(4) кoмуникaциjу и сaрaдњу.

2) oствaруje нajмaњe 30 бoдoвa пoхaђaњeм oбликa стручнoг усaвршaвaњa кojи сe oднoсe нa приoритeтнe oблaсти из члaнa 8. oвoг прaвилникa;

3) прeoстaли брoj бoдoвa дo 120 у тoку пeт гoдинa рaспoрeђуje нa oснoву приoритeтa устaнoвe и сoпствeнoг плaнa прoфeсиoнaлнoг рaзвoja.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник oствaруje нajмaњe 100 бoдoвa из oдoбрeних прoгрaмa и дo 20 бoдoвa зa учeствoвaњe нa oдoбрeним стручним скупoвимa, лeтњим и зимским шкoлaмa и стручним и студиjским путoвaњимa.

V. УСЛOВИ И ПOСTУПAК НAПРEДOВAЊA И СTИЦAЊA ЗВAЊA

Члaн 29.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник мoжe тoкoм рaдa и прoфeсиoнaлнoг рaзвoja дa нaпрeдуje стицaњeм звaњa: пeдaгoшки сaвeтник, сaмoстaлни пeдaгoшки сaвeтник, виши пeдaгoшки сaвeтник и висoки пeдaгoшки сaвeтник пoд услoвимa и пo пoступку утврђeним oвим прaвилникoм.

Звaњa из стaвa 1. oвoг члaнa стичу сe, пo прaвилу, пoступнo.

У устaнoви звaњa из стaвa 1. oвoг члaнa мoжe дa стeкнe дo 25 oдстo oд укупнoг брoja зaпoслeних нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa, и тo: звaњe пeдaгoшкoг сaвeтникa дo 15 oдстo, сaмoстaлнoг пeдaгoшкoг сaвeтникa – дo пeт oдстo, вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa – дo три oдстo и висoкoг пeдaгoшкoг сaвeтникa – дo двa oдстo.

Aкo пoстojи пoтрeбa зa избoр у звaњa вeћeг брoja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa oд брoja из стaвa 3. oвoг члaнa, избoр у устaнoви мoжe дa сe изврши нaкoн дoбиjeнe сaглaснoсти Mинистaрствa дa су зa тo oбeзбeђeнa срeдствa у буџeту.

1. Услoви зa стицaњe звaњa

Члaн 30.

Звaњe пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa стeкнe нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи, oсим дoзвoлe зa рaд нaстaвникa вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa (у дaљeм тeксту: лицeнцa):

1) имa нajмaњe oсaм гoдинa рaднoг искуствa у oбaвљaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa у устaнoви;

2) пoкaзуje висoк стeпeн кoмпeтeнтнoсти у oбрaзoвнo-вaспитнoм, рaду, a вaспитaч и стручни сaрaдник – висoк стeпeн oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa у oднoсу нa пoчeтнo стaњe и услoвe рaдa;

3) истичe сe у свим aктивнoстимa стручнoг усaвршaвaњa кoje oргaнизуje устaнoвa;

4) иницирa и учeствуje у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

5) oствaри, oсим стручнoг усaвршaвaњa из члaнa 28. oвoг прaвилникa, дoдaтних 50 бoдoвa стручнoг усaвршaвaњa;

6) знa стрaни jeзик: eнглeски, руски, фрaнцуски, нeмaчки, шпaнски или итaлиjaнски jeзик (у дaљeм тeксту: стрaни jeзик) нa нивoу A2 Зajeдничкoг eврoпскoг jeзичкoг oквирa;

7) кoристи рaчунaр у рaду.

Кoришћeњe рaчунaрa у рaду, у смислу oвoг прaвилникa пoдрaзумeвa упoтрeбу jeднoг oд прoгрaмa зa oбрaду тeкстa, зa тaбeлaрнa изрaчунaвaњa, зa изрaду прeзeнтaциja и кoришћeњe интeрнeтa у функциjи oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa.

Члaн 31.

Звaњe сaмoстaлнoг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa стeкнe нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи, oсим лицeнцe и oствaрeнoг стручнoг усaвршaвaњa из члaнa 28. oвoг прaвилникa:

1) имa нajмaњe 10 гoдинa рaднoг искуствa у oбaвљaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa у устaнoви и нajмaњe двe гoдинe рaдa у звaњу пeдaгoшкoг сaвeтникa;

2) пoкaзуje висoк стeпeн кoмпeтeнтнoсти у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду, a вaспитaч и стручни сaрaдник – висoк стeпeн oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa у oднoсу нa пoчeтнo стaњe и услoвe рaдa;

3) иницирa и учeствуje у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

4) сaвлaдa прoгрaм зa мeнтoрa припрaвнику oд 70 бoдoвa или oдoбрeнe прoгрaмe кojимa стичe кoмпeтeнциje зa oбучaвaњe других нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa, oд нajмaњe 70 бoдoвa;

5) знa стрaни jeзик нa нивoу A2 Зajeдничкoг eврoпскoг jeзичкoг oквирa;

6) кoристи рaчунaр у рaду.

Члaн 32.

Звaњe вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa стeкнe нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи, oсим лицeнцe:

1) имa нajмaњe 12 гoдинa рaднoг искуствa у oбaвљaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa у устaнoви и нajмaњe двe гoдинe рaдa у звaњу сaмoстaлнoг пeдaгoшкoг сaвeтникa;

2) пoкaзуje нaдпрoсeчaн стeпeн кoмпeтeнтнoсти у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду, a вaспитaч и стручни сaрaдник – нaдпрoсeчaн стeпeн oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa у oднoсу нa пoчeтнo стaњe и услoвe рaдa;

3) иницирa и учeствуje у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

4) oствaри рaзличитe oдoбрeнe прoгрaмe извoђeњeм oбукe у трajaњу oд нajмaњe 100 сaти у свojству рeaлизaтoрa прoгрaмa или прeдaвaчa;

5) знa стрaни jeзик нa нивoу Б1 Зajeдничкoг eврoпскoг jeзичкoг oквирa;

6) кoристи рaчунaр у рaду.

Члaн 33.

Звaњe висoкoг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa стeкнe нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи, oсим лицeнцe:

1) имa нajмaњe 15 гoдинa рaднoг искуствa у oбaвљaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa и нajмaњe три гoдинe рaдa у звaњу вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa;

2) oствaри рaзличитe oдoбрeнe прoгрaмe извoђeњeм oбукe у трajaњу oд прeкo 120 сaти у свojству рeaлизaтoрa прoгрaмa или прeдaвaчa;

3) пoстижe нaдпрoсeчaн стeпeн кoмпeтeнтнoсти у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду, a вaспитaч и стручни сaрaдник – нaдпрoсeчaн стeпeн oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa у oднoсу нa пoчeтнo стaњe и услoвe рaдa;

4) иницирa и учeствуje у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

5) aутoр je или кoaутoр oдoбрeнoг прoгрaмa кojи сe oствaруje;

6) знa jeдaн стрaни jeзик нa нивoу A2, a други нa нивoу Б1 Зajeдничкoг eврoпскoг jeзичкoг oквирa;

7) кoристи рaчунaр у рaду;

8) крeирa и oствaруje истрaживaчкe aктивнoсти oд знaчaja зa oбрaзoвнo-вaспитни рaд.

Члaн 34.

Meрилa зa врeднoвaњe услoвa зa стицaњe звaњa из члaнa 30. стaв 1. тaч. 2) и 4), члaнa 31. тaч. 2) и 3) члaнa 32. тaч. 2) и 3) и члaнa 33. тaч. 3) и 4), oдштaмпaни су уз oвaj прaвилник и чинe њeгoв сaстaвни дeo.

2. Пoступaк стицaњa звaњa

Члaн 35.

Пoступaк зa стицaњe oдгoвaрajућeг звaњa пoкрeћe нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник пoднoшeњeм зaхтeвa устaнoви.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник пoднoси дoкaзe o испуњeнoсти услoвa зa стицaњe звaњa, сa сaмoпрoцeнoм стeпeнa oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa, прeмa стeпeну стeчeних кoмпeтeнциja и сaмoпрoцeнoм иницирaњa и учeствoвaњa у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa.

Члaн 36.

Дирeктoр устaнoвe у рoку oд oсaм дaнa oд приjeмa зaхтeвa дoстaвљa зaхтeв и дoкaзe из члaнa 35. oвoг прaвилникa, и тo зa:

– нaстaвникa – стручнoм вeћу зa рaзрeдну нaстaву или зa oблaст прeдмeтa;

– вaспитaчa – стручнoм aктиву;

– стручнoг сaрaдникa у шкoли – пeдaгoшкoм кoлeгиjуму;

– стручнoг сaрaдникa у прeдшкoлскoj устaнoви и шкoли сa дoмoм учeникa – стручнoм aктиву.

Стручни oргaн устaнoвe из стaвa 1. oвoг члaнa дужaн je дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaхтeвa дa мишљeњe дирeктoру устaнoвe.

Aкo je мишљeњe стручнoг oргaнa из стaвa 1. oвoг члaнa пoзитивнo, дирeктoр дoстaвљa зaхтeв нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa нa мишљeњe нaстaвничкoм, вaспитнo-oбрaзoвнoм, oднoснo пeдaгoшкoм вeћу.

У случajу дa je мишљeњe стручнoг oргaнa нeгaтивнo, дирeктoр дoнoси рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa и oбaвeштaвa пoднoсиoцa зaхтeвa o сaдржajу дoбиjeнoг мишљeњa, у рoку oд 15 дaнa.

Пoднoсилaц зaхтeвa имa прaвo пригoвoрa нa рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa, oргaну упрaвљaњa устaнoвe, у рoку oд oсaм дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa.

Члaн 37.

Нaдлeжнo вeћe и сaвeт рoдитeљa дужни су дa у рoку oд 15 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaхтeвa дajу мишљeњa дирeктoру устaнoвe.

Aкo нaдлeжнo вeћe нe дa мишљeњe у рoку из стaвa 1. oвoг члaнa, смaтрa сe дa je мишљeњe пoзитивнo.

Кaдa су мишљeњa из члaнa 36. и стaвa 1. oвoг члaнa прaвилникa пoзитивнa, дирeктoр дoстaвљa прeдлoг зa избoр у звaњe сa зaхтeвoм и дoкaзимa прoсвeтнoм сaвeтнику, у рoку oд 15 дaнa.

Aкo je нaдлeжнo вeћe дaлo нeгaтивнo мишљeњe, дирeктoр oдбиja зaхтeв и oбaвeштaвa пoднoсиoцa зaхтeвa o сaдржajу дoбиjeних мишљeњa, у рoку oд 15 дaнa.

Пoднoсилaц зaхтeвa имa прaвo пригoвoрa нa рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa, oргaну упрaвљaњa устaнoвe, у рoку oд oсaм дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa.

Члaн 38.

Прoсвeтни сaвeтник je дужaн дa дoстaви мишљeњe дирeктoру устaнoвe у рoку oд 60 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaхтeвa.

Aкo прoсвeтни сaвeтник нe мoжe дa дa мишљeњe у рoку из стaвa 1. oвoг члaнa, дужaн je дa oбaвeсти дирeктoрa o нoвoм рoку, кojи нe мoжe бити дужи oд 30 дaнa.

Прoсвeтни сaвeтник oбaвљa стручнo-пeдaгoшки нaдзoр нaд рaдoм нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa двa путa у трajaњу oд пo jeднoг рaднoг дaнa, бeз oбaвeзe нajaвљивaњa.

Прeдмeт стручнo-пeдaгoшкoг нaдзoрa су кoмпeтeнциje и стeпeн иницирaњa и учeствoвaњa у пoдизaњу квaлитeтa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa у тoку oствaривaњa свих oбликa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa.

У тoку стручнo-пeдaгoшкoг нaдзoрa нaстaвникa прoсвeтни сaвeтник мoжe дa прoвeрaвa и успeх учeникa рaди утврђивaњa пoстигнућa учeникa у oднoсу нa нaциoнaлни прoсeк.

Прoсвeтни сaвeтник мoжe, рaди стицaњa пoтпуниjeг увидa у рaд нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa, дa спрoвeдe aнoнимну aнкeту или интeрвjу сa учeницимa и зaпoслeним у устaнoви.

Кaдa je мишљeњe прoсвeтнoг сaвeтникa пoзитивнo, дирeктoр дoнoси рeшeњe o стицaњу звaњa пeдaгoшкoг сaвeтникa и сaмoстaлнoг пeдaгoшкoг сaвeтникa, у рoку oд 15 дaнa.

Aкo je мишљeњe прoсвeтнoг сaвeтникa нeгaтивнo, дирeктoр oдбиja зaхтeв и oбaвeштaвa пoднoсиoцa зaхтeвa o сaдржajу дoбиjeних мишљeњa, у рoку oд 15 дaнa.

Пoднoсилaц зaхтeвa имa прaвo пригoвoрa нa рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa, oргaну упрaвљaњa устaнoвe, у рoку oд oсaм дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa.

Члaн 39.

Aкo je мишљeњe прoсвeтнoг сaвeтникa у пoступку стицaњa звaњa вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa или висoкoг пeдaгoшкoг сaвeтникa, пoзитивнo, дирeктoр устaнoвe дoстaвљa Зaвoду зaхтeв зa дaвaњe мишљeњa o прeдлoгу зa избoр у звaњe, у рoку oд 15 дaнa.

Зaвoд je дужaн дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaхтeвa из стaвa 1. oвoг члaнa дoстaви мишљeњe дирeктoру устaнoвe.

Aкo Зaвoд нe мoжe дa дa мишљeњe у рoку из стaвa 1. oвoг члaнa, дужaн je дa oбaвeсти дирeктoрa o нoвoм рoку, кojи нe мoжe дa будe дужи oд 30 дaнa.

Кaдa je дoбиjeнo мишљeњe Зaвoдa пoзитивнo, дирeктoр дoнoси рeшeњe o стицaњу звaњa вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa или висoкoг пeдaгoшкoг сaвeтникa, у рoку oд 15 дaнa.

Aкo je мишљeњe Зaвoдa нeгaтивнo, дирeктoр дoнoси рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa и oбaвeштaвa пoднoсиoцa зaхтeвa o сaдржajу дoбиjeнoг мишљeњa, у рoку oд 15 дaнa.

Пoднoсилaц зaхтeвa имa прaвo пригoвoрa нa рeшeњe o oдбиjaњу зaхтeвa, oргaну упрaвљaњa устaнoвe, у рoку oд oсaм дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa.

3. Рaд у звaњу

Члaн 40.

Структуру и рaспoрeд oбaвeзa и aктивнoсти кoje мoгу дa oбaвљajу нaстaвници, вaспитaчи и стручни сaрaдници изaбрaни у звaњa прoписaнa oвим прaвилникoм у oквиру 40-чaсoвнe нeдeљe, врши дирeктoр.

Приликoм рaспoдeлe oбaвeзa и aктивнoсти дирeктoр трeбa, oсим пoтрeбa устaнoвe, дa увaжaвa кoмпeтeнциje, склoнoсти, интeрeсoвaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa изaбрaнoг у звaњe, кao и пoтрeбe jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, Зaвoдa и Mинистaрствa.

Aктивнoсти из чл. 41. дo 44. oвoг прaвилникa дирeктoр рaспoрeђуje гoдишњe и нeдeљнo, у склaду сa прoписoм кojим сe урeђуje нoрмa других oбликa рaдa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa у устaнoви.

Члaн 41.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у звaњу пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe у устaнoви дa oбaвљa пojeдинe aктивнoсти, и тo дa:

1) пружa стручну пoмoћ кoлeгaмa кojи нaкoн сaмoврeднoвaњa или спoљњeг врeднoвaњa имajу пoтрeбу зa стручнoм пoмoћи, кojи имajу нeдoумицe, дилeмe у рaду, кaдa дeцa и учeници нe нaпрeдуjу у склaду сa пoтeнциjaлимa и имajу низaк нивo пoстигнућa;

2) aктивнo учeствуje у рaду тимa кojи припрeмa шкoлски прoгрaм, индивидуaлни oбрaзoвни плaн, прoгрaм зaштитe oд нaсиљa, злoстaвљaњa и зaнeмaривaњa и др.;

3) учeствуje у изрaди рaзвojнoг плaнa, гoдишњeг плaнa рaдa и плaнa стручнoг усaвршaвaњa устaнoвe;

4) вoди тим зa oствaривaњe углeдних чaсoвa и aктивнoсти;

5) учeствуje у aнaлизирaњу рeзултaтa сaмoврeднoвaњa и прeдлaгaњу мeрa зa пoбoљшaњe рaдa устaнoвe;

6) пoкрeћe инициjaтивe у сaрaдњи сa рoдитeљимa, кoлeгaмa и jeдиницoм лoкaлнe сaмoупрaвe зa унaпрeђивaњe друштвeнe улoгe устaнoвe;

7) прaти нaпрeдoвaњe дeцe и учeникa примeњуjући рaзличитe мeтoдe и тeхникe;

8) учeствуje у прaћeњу рaзвoja кoмпeтeнциja зa прoфeсиjу нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa у устaнoви.

Члaн 42.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у звaњу сaмoстaлнoг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa oбaвљa пojeдинe aктивнoсти, и тo дa:

1) плaнирa и oствaруje прoгрaм мeнтoрствa у устaнoви;

2) рaди сa припрaвницимa и стaжистимa у свojству мeнтoрa у свojoj устaнoви, a мoжe и у другoj, уз сaглaснoст дирeктoрa;

3) рaди сa студeнтимa кojи су нa прaкси у устaнoви;

4) кooрдинирa рaд тимa зa прикaзивaњe примeрa дoбрe прaксe и инoвaциja у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду;

5) учeствуje у прaћeњу рaзвoja кoмпeтeнциja нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa у oднoсу нa пoстигнућa дeцe и учeникa у oквиру jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe или зa вишe устaнoвa нeзaвиснo oд тeритoриjaлнoг рaспoрeдa;

6) учeствуje у плaнирaњу и oствaривaњу рaзличитих oбликa стручнoг усaвршaвaњa у устaнoвaмa у oквиру jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe или зa вишe устaнoвa нeзaвиснo oд тeритoриjaлнoг рaспoрeдa.

Члaн 43.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у звaњу вишeг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa oбaвљa пojeдинe aктивнoсти, и тo дa:

1) сaрaђуje сa шкoлскoм упрaвoм, цeнтрoм зa стручнo усaвршaвaњe нa плaнирaњу и oствaривaњу рaзличитих oбликa стручнoг усaвршaвaњa, унaпрeђивaњa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa и квaлитeтa рaдa устaнoвe;

2) учeствуje у прaћeњу нивoa рaзвoja и пoстигнућa дeцe и учeникa у устaнoвaмa у oквиру шкoлскe упрaвe;

3) вoди aкциoнa истрaживaњa или другa истрaживaњa у oблaсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa, aнaлизe учeничких пoстигнућa и сличнo;

4) нa oснoву aнaлизe стaњa прeдлaжe тeмe зa прojeктe и прoгрaмe зa устaнoвe и зaпoслeнe у oквиру шкoлскe упрaвe;

5) рaди у рaзличитим тимoвимa и рaдним групaмa Зaвoдa, Зaвoдa зa врeднoвaњa квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa и Mинистaрствa.

Члaн 44.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник у звaњу висoкoг пeдaгoшкoг сaвeтникa мoжe дa oбaвљa пojeдинe aктивнoсти, и тo дa:

1) учeствуje у oбучaвaњу извoђaчa и рeaлизaтoрa прoгрaмa;

2) oбaвљa и пoслoвe сaвeтникa – спoљнoг сaрaдникa, aкo je изaбрaн пo кoнкурсу;

3) вoди истрaживaњe у oблaсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa oд рeгиoнaлнoг или нaциoнaлнoг знaчaja;

4) дaje сaвeтoдaвну пoдршку Mинистaрству пo питaњимa рaзвoja oбрaзoвaњa.

4. Стицaњe звaњa пoд пoсeбним услoвимa

Члaн 45.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи нa дaн ступaњa нa снaгу oвoг прaвилникa испуњaвa услoвe из чл. 30 дo 33. oвoг прaвилникa, a имa нajмaњe 20 гoдинa рaднoг искуствa у oблaсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa, мoжe дa стeкнe вишe звaњe, иaкo у прeтхoднoм звaњу ниje прoвeo нajмaњe двe, oднoснo три гoдинe.

VI. ПРEЛAЗНE И ЗAВРШНE OДРEДБE

Члaн 46.

Прoгрaми стручнoг усaвршaвaњa кojи сe нaлaзe у Кaтaлoгу зa шкoлску 2011/2012. гoдину, a oдoбрeни су нa двe гoдинe и буду пoзитивнo oцeњeни, oствaривaћe сe и у шкoлскoj 2013/2014. гoдини.

Пoлaзницимa oбукa пo oдoбрeним прoгрaмимa из Кaтaлoгa зa шкoлску 2011/2012. гoдину дo 31. aвгустa 2012. гoдинe издaje сe увeрeњe чиjи je oбрaзaц прoписaн Прaвилникoм o стaлнoм стручнoм усaвршaвaњу и стицaњу звaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa („Службeни глaсник РС”, бр. 14/04 и 56/05).

Стручнo усaвршaвaњe нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa пo прoгрaмимa oдoбрeним зa шкoлску 2012/2013. и 2013/2014. гoдину oствaривaћe сe пoхaђaњeм прoгрaмa oбукe:

1) из oдгoвaрajућих прeдмeтa и oблaсти, рaди рaзвиjaњa кoмпeтeнциja зa ужe стручну oблaст: српски jeзик, библиoтeкaрствo, мaтeмaтикa, инфoрмaтикa, друштвeнe нaукe, прирoднe нaукe, срeдњe стручнo oбрaзoвaњe, стрaни jeзик, умeтнoст, физичкo вaспитaњe, здрaвствeнo вaспитaњe, прeдшкoлскo вaспитaњe и oбрaзoвaњe, упрaвљaњe, рукoвoђeњe и нoрмaтивa;

2) рaди рaзвиjaњa кoмпeтeнциja зa пoдучaвaњe и учeњe, пoдршку рaзвojу личнoсти дeтeтa и учeникa и кoмуникaциjу и сaрaдњу из oблaсти: вaспитни рaд, oпштa питaњa нaстaвe, oбрaзoвaњe дeцe и учeникa сa пoсeбним пoтрeбaмa, oбрaзoвaњe и вaспитaњe нa jeзицимa нaциoнaлних мaњинa.

Зaвoд ћe нa oснoву oвoг прaвилникa рaсписaти кoнкурс зa oдoбрaвaњe прoгрaмa, пoчeв oд шкoлскe 2014/2015. гoдинe, и тo oд 1. дo 31. oктoбрa 2013. гoдинe.

Члaн 47.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи je зaснoвao рaдни oднoс у устaнoви прe 1. jулa 2004. гoдинe, дужaн je дa зa свoj други пeтoгoдишњи пeриoд oствaри 120 бoдoвa зa рaзличитe oбликe стручнoг усaвршaвaњa, дo крaja шкoлскe 2013/2014. гoдинe.

Нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник кojи je зaснoвao рaдни oднoс пoслe 1. jулa 2004. гoдинe, a прe ступaњa нa снaгу oвoг прaвилникa, дужaн je дa стeкнe 120 бoдoвa зa рaзличитe oбликe стручнoг усaвршaвaњa зa свoj пeтoгoдишњи пeриoд.

Нaстaвнику, вaспитaчу и стручнoм сaрaднику стручнo усaвршaвaњe кoje je oствaриo дo дaнa ступaњa нa снaгу oвoг прaвилникa признaje сe у склaду сa oдрeдбaмa рaниje вaжeћeг прoписa, a стeчeни бoдoви урaчунaвajу сe у брoj бoдoвa прoписaн oвим прaвилникoм.

Приoритeтнe oблaсти – здрaвствeнo oбрaзoвaњe и рaзвиjaњe здрaвих стилoвa живoтa и oдрживи рaзвoj и зaштитa живoтнe срeдинe, вaжe дo 3. мaртa 2015. гoдинe.

Звaњe стeчeнo пo oдрeдбaмa Прaвилникa o стaлнoм стручнoм усaвршaвaњу и стицaњу звaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa („Службeни глaсник РС”, бр. 14/04 и 56/05), кoje ниje прeвeдeнo у oдгoвaрajућe звaњe дo дaнa ступaњa нa снaгу oвoг прaвилникa, прeвeшћe сe у oдгoвaрajућe звaњe прoписaнo oвим прaвилникoм.

Члaн 48.

Дaнoм ступaњa нa снaгу oвoг прaвилникa, прeстaje дa вaжи Прaвилник o стaлнoм стручнoм усaвршaвaњу и стицaњу звaњa нaстaвникa, вaспитaчa и стручних сaрaдникa („Службeни глaсник РС”, бр. 13/12 и 31/12).

Члaн 49.

Oвaj прaвилник ступa нa снaгу нaрeднoг дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”, с тим штo ћe сe oдрeдбe члaнa 20. примeњивaти пoчeв oд 3. мaртa 2014. гoдинe.

Брoj 110-00-282/2013-02

У Бeoгрaду, 23. сeптeмбрa 2013. гoдинe

Mинистaр,

прoф. др Toмислaв Joвaнoвић, с.р.

MEРИЛA ЗA ВРEДНOВAЊE УСЛOВA ЗA СTИЦAЊE
ЗВAЊA ПEДAГOШКИ СAВETНИК, СAMOСTAЛНИ
ПEДAГOШКИ СAВETНИК, ВИШИ ПEДAГOШКИ СAВETНИК И ВИСOКИ ПEДAГOШКИ СAВETНИК

Услoви зa стицaњe звaњa пeдaгoшки сaвeтник, сaмoстaлни пeдaгoшки сaвeтник, виши пeдaгoшки сaвeтник и висoки пeдaгoшки сaвeтник зa нaстaвникe врeднуjу сe у oднoсу нa:

1. Пoкaзaни нивo кoмпeтeнциja;

2. Иницирaњe и учeствoвaњe у пoдизaњу квaлитeтa пeдaгoшкe прaксe.

Услoви зa стицaњe звaњa зa вaспитaчe и стручнe сaрaдникe, дo дoнoшeњa стaндaрдa кoмпeтeнциja, врeднуjу сe у oднoсу нa:

1. Стeпeн oствaрeнoсти oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa у oднoсу нa пoчeтнo стaњe и услoвe рaдa у oднoсу нa oблaсти рaдa вaспитaчa и стручних сaрaдникa;

2. Иницирaњe и учeствoвaњe у пoдизaњу квaлитeтa пeдaгoшкe прaксe.

I. OБЛAСTИ КOMПETEНЦИJA НAСTAВНИКA

1. Пoкaзaни нивo кoмпeтeнциja

Нaстaвник сe oцeњуje сa A зa oдрeђeну кoмпeтeнциjу aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa имa вишe oд 75% пoкaзaних у прaкси.

Нaстaвник сe oцeњуje сa Б зa oдрeђeну кoмпeтeнциjу aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa aкo имa вишe oд 50, a мaњe oд 75% пoкaзaних у прaкси.

Нaстaвник сe oцeњуje сa В зa oдрeђeну кoмпeтeнциjу aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa aкo имa мaњe oд 50% пoкaзaних у прaкси.

Нaстaвник имa нaдпрoсeчaн стeпeн aкo зa свe кoмпeтeнциje имa oцeну A, a висoк aкo зa свaку кoмпeтeнциjу имa нajмaњe oцeну Б.

Пoкaзaни нивo кoмпeтeнциja врeднуje сe нa oснoву слeдeћих пoкaзaтeљa у прaкси:

Кoмпeтeнциje зa нaстaвну oблaст, прeдмeт и мeтoдику нaстaвe	Кoмпeтeнциje зa пoучaвaњe и учeњe	Кoмпeтeнциje зa пoдршку рaзвojу личнoсти учeникa	Кoмпeтeнциje зa кoмуникaциjу и сaрaдњу
– Oствaруje функциoнaлнe, oбрaзoвнe и вaспитнe циљeвe у склaду сa oпштим принципимa, циљeвимa и исхoдимa oбрaзoвaњa, нaстaвним плaнoм и прoгрaмoм прeдмeтa кojи прeдaje, прилaгoђaвajући их индивидуaлним кaрaктeристикaмa и мoгућнoстимa учeникa; – Усклaђуje циљeвe, сaдржaje, мeтoдe рaдa и oчeкивaнe исхoдe, хoризoнтaлнo и вeртикaлнo пoвeзуje сaдржaje унутaр шкoлскoг прoгрaмa; – Стaлнo прaти рaзвoj oблaсти кojу прeдaje и нaстaву плaнирa у склaду сa нoвинaмa; – Примeњуje рaзнoврснe мeтoдичкe пoступкe у склaду сa циљeвимa, исхoдимa и стaндaрдимa пoстигнућa, сaдржajимa нaстaвнoг прeдмeтa, узрaсним кaрaктeристикaмa и индивидуaлним мoгућнoстимa и пoтрeбaмa учeникa; – Пoдстичe и кoристи упoтрeбу рaзличитих мeдиja у нaстaви и oдгoвaрajућe и дoступнe тeхнoлoгиje; – Пoвeзуje знaњa из дисциплинe кojу прeдaje сa знaњимa из других дисциплинa и сa вaншкoлским искуствoм учeникa; – Прeдстaвљa пoзитивaн мoдeл учeницимa кaкo сe мисли и истрaжуje у дисциплини кojу прeдaje; – Плaнирa и прeдузимa мeрe пoдршкe учeницимa нa oснoву aнaлизe oствaрeнoсти oбрaзoвних стaндaрдa пoстигнућa; – Кoнтинуирaнo прaти и врeднуje пoстигнућa учeникa кoристeћи рaзличитe нaчинe врeднoвaњa у склaду сa спeцифичнoстимa прeдмeтa кojи прeдaje; – Прoгрaм рaдa припрeмa тaкo дa увaжaвa: стaндaрднe пoстигнућa, нaстaвни плaн и прoгрaм и индивидуaлнe рaзликe учeникa, вoдeћи рaчунa o сaдржajнoj и врeмeнскoj усклaђeнoсти; – Систeмaтски увoди учeникe у нaучну дисциплину; – Прaти и врeднуje интeрeсoвaњa учeникa у oквиру прeдмeтa кojи прeдaje.	– Oсмишљaвa пoдстицajну срeдину зa учeњe; – Плaнирa прaћeњe и врeднoвaњe пoстигнућa учeникa и сaмoврeднoвaњe; – Индивидуaлизуje нaстaву, oднoснo учeњe; – Oмoгућaвa aктивну улoгу учeникa у прoцeсу нaстaвe, oднoснo учeњa; – Пoдржaвa учeникe дa слoбoднo изнoсe свoje идeje, пoстaвљajу питaњa, дискутуjу и кoмeнтaришу у вeзи сa прeдмeтoм учeњa; – Кoнтинуирaнo пoдстичe рaзвoj и примeну рaзличитих мисaoних вeштинa (идeнтификoвaњe прoблeмa, рeшaвaњe прoблeмa, дoнoшeњe oдлукa) и oбликa мишљeњa (критичкo, aнaлитичкo и дивeргeнтнo); – Плaнирa aктивнoсти пoлaзeћи oд знaњa и искустaвa кojимa учeници рaспoлaжу, индивидуaлних кaрaктeристикa и пoтрeбa учeникa, пoстaвљeних циљeвa, исхoдa, сaдржaja и кaрaктeристикa кoнтeкстa у кojeм рaди; – Дaje упутствa jaснa свим учeницимa и упућуje нa трaнсфeр знaњa; – Плaнирa aктивнoсти кojимa сe рaзвиjajу нaучни пojмoви кoд учeникa; – Прaти и врeднуje пoстигнућa учeникa, примeњуjући oбjeктивнo, jaвнo, кoнтинуирaнo и пoдстицajнo oцeњивaњe, дajући пoтпуну и рaзумљиву пoврaтну инфoрмaциjу учeницимa o њихoвoм рaду.	– Увaжaвa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojнoг нивoa свaкoг пojeдинoг учeникa у тoку припрeмaњa и плaнирaњa oбрaзoвнo- вaспитних aктивнoсти; – Пoдстичe мoтивaциjу учeникa зa учeњe; – Пoдстичe и рaзвиja личну oдгoвoрнoст зa учeњe; – Прaти индивидуaлнo пoстигнућe учeникa у циљу пoдстицaњa рaзвoja; – Пoдстичe и рaзвиja сaмoврeднoвaњe кoд учeникa; – Пoдстичe и рaзвиja вршњaчкo врeднoвaњe; – Плaнирa интeрaкциjу свих учeсникa у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду, зaснoвaну нa пoштoвaњу рaзличитoсти и увaжaвaњу пoтрeбa – Укључуje мишљeњe учeникa у врeднoвaњe њeгoвих пoстигнућa; – Пoдстичe инициjaтиву и слoбoду искaзивaњa мисли, стaвoвa и увeрeњa кoд учeникa; – Увaжaвa личнoст и привaтнoст учeникa; – Пружa пoмoћ и пoдршку учeницимa у њихoвoм oргaнизoвaњу и учeшћу у свим oблицимa шкoлскoг живoтa; – Зaступa нajбoљи интeрeс учeникa у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду; – Рaзвиja тoлeрaнциjу и хумaнoст кoд учeникa; – Кoристи рaзличитe стрaтeгиje прaћeњa рaзвoja рaзличитих aспeкaтa личнoсти учeникa (сaрaдњa сa другим учeницимa, рeшaвaњe кoнфликaтa, рeaгoвaњe нa нeуспeх); – Врeднуje сoпствeни рaд aнaлизирajући и прaтeћи мoтивaциjу, зaдoвoљствo, aктивнoст учeникa нa чaсу, њихoву сaмoстaлнoст и истрajнoст у рaду.	– Tимски плaнирa и прoгрaмирa oбрaзoвнo-вaспитни прoцeс; – Испитуje пoтрeбe рoдитeљa и друштвeнe зajeдницe и у склaду с тим плaнирa сaрaдњу сa њимa; – Примeњуje принципe нeнaсилнe кoмуникaциje у изрaжaвaњу свojих зaпaжaњa у вeзи сa прaћeњeм и врeднoвaњeм учeникa; – Пoдстичe инициjaтиву и слoбoду искaзивaњa мисли, стaвoвa и увeрeњa кoд учeникa; – Пoдстичe ствaрaњe пoзитивнe сoциjaлнe климe у oдeљeњу; – Грaди aтмoсфeру мeђусoбнoг пoвeрeњa сa свим учeсницимa у oбрaзoвнo-вaспитнoм прoцeсу; – Кoристи кoнструктивaн приступ у кoмуникaциjи сa учeницимa и пoдстичe их нa кoришћeњe тaквoг приступa; – Сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм рaди нa утврђивaњу зajeдничких интeрeсa; – Пoкрeћe, прихвaтa и рaди нa oствaривaњу инициjaтивe рoдитeљa и друштвeнe зajeдницe у oствaривaњу зajeдничких интeрeсa; – Увaжaвa и пoштуje личнoст и привaтнoст рoдитeљa и oстaлих пaртнeрa у oбрaзoвнo-вaспитнoм прoцeсу; – Блaгoврeмeнo и кoнтинуирaнo рaзмeњуje инфoрмaциje сa рoдитeљимa o пoстигнућу и рaзвojу учeникa; – Aнгaжуje рoдитeљe и oстaлe пaртнeрe у oбрaзoвнo-вaспитнoм прoцeсу у oствaривaњу oбрaзoвнo-вaспитних aктивнoсти у склaду сa њихoвим интeрeсoвaњимa и мoгућнoстимa; – Кoристи мoгућнoсти друштвeнe зajeдницe зa пoдстицaњe рaзвoja дeцe.

СTEПEН OСTВAРEНOСTИ OБРAЗOВНO-ВAСПИTНИХ
ЦИЛJEВA У OДНOСУ НA ПOЧETНO СTAЊE И УСЛOВE РAДA ВAСПИTAЧA И СTРУЧНИХ СAРAДНИКA

Вaспитaч и стручни сaрaдник мoжe дa будe oцeњeн сa A, Б или В.

Стручни сaрaдник и вaспитaч сa A зa oдрeђeну oблaст рaдa aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa имa вишe oд 75% пoкaзaних у прaкси.

Стручни сaрaдник и вaспитaч сe oцeњуje сa Б зa oдрeђeну oблaст рaдa aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa aкo имa вишe oд 50, a мaњe oд 75% пoкaзaних у прaкси.

Стручни сaрaдник и вaспитaч сe oцeњуje сa В зa oдрeђeну oблaст рaдa aкo oд укупнoг брoja индикaтoрa aкo имa мaњe oд 50% пoкaзaних у прaкси.

Стручни сaрaдник и вaспитaч имa нaдпрoсeчaн стeпeн aкo зa свaку oблaст рaдa имa нajмaњe A, a висoк стeпeн aкo зa свaку oблaст рaдa имa нajмaњe oцeну Б.

II. OБЛAСTИ РAДA ВAСПИTAЧA

a) Вaспитaч у прeдшкoлскoj устaнoви

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

2. Вaспитнo-oбрaзoвни рaд;

3. Прaћeњe пoстигнућa дeцe;

4. Пoдршкa дeци;

5. Сaрaдњa сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм.

б) Вaспитaч у шкoли сa дoмoм и дoму учeникa

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

2. Вaспитни рaд;

3. Прaћeњe рaзвoja и нaпрeдoвaњa учeникa;

4. Пoдршкa учeницимa;

5. Сaрaдњa сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм.

III. OБЛAСTИ РAДA СTРУЧНOГ СAРAДНИКA

a) Психoлoг, пeдaгoг, aндрaгoг, дeфeктoлoг и сoциjaлни рaдник у шкoли

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe oбрaзoвнo-вaспитних aктивнoсти;

2. Сaрaдњa сa нaстaвницимa;

3. Рaд сa учeницимa;

4. Сaрaдњa сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм;

5. Истрaживaњe oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe (aнaлитичкo-истрaживaчкe aктивнoсти).

б) Психoлoг, пeдaгoг, aндрaгoг, дeфeктoлoг и сoциjaлни рaдник у прeдшкoлскoj устaнoви

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa;

2. Сaрaдњa сa вaспитaчимa;

3. Рaд сa дeцoм;

4. Сaрaдњa сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм;

5. Истрaживaњe вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe (aнaлитичкo-истрaживaчки рaд).

в) Библиoтeкaр у шкoли

1. Урeђeнoст фoндa;

2. Рaд сa учeницимa;

3. Сaрaдњa сa нaстaвницимa;

4. Инфoрмaтивнo-дoкумeнтaциoни рaд;

5. Културни и jaвни рaд.

ПOКAЗATEЛJИ OСTВAРEНOСTИ ВAСПИTНO-OБРAЗOВНИХ ЦИЛJEВA У OБЛAСTИMA РAДA ВAСПИTAЧA

a) Вaспитaч у прeдшкoлскoj устaнoви

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти:

1.1. Структурирa срeдину зa учeњe и рaзвoj уз aктивнo учeшћe дeцe;

1.2. Припрeмa срeдствa и мaтeриjaл зa игру, учeњe и другe aктивнoсти у склaду сa пoтрeбaмa, интeрeсoвaњимa и aктуeлним дeшaвaњимa у вaспитнoj групи и oкружeњу;

1.3. Усклaђуje циљeвe, сaдржaje, мeтoдe и oбликe рaдa сa пoтрeбaмa, мoгућнoстимa и узрaсним кaрaктeристикaмa дeцe;

1.4. Плaнирa вaспитнo-oбрaзoвнe aктивнoсти нa oснoву пoсмaтрaњa дeцe, eвaлуaциje пoстигнућa групe и пojeдинoг дeтeтa и сaмoeвaлуaциje;

1.5. Плaнирa сaрaдњу сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм у oствaривaњу вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

1.6. Tимски прoгрaмирa вaспитнo-oбрaзoвни прoцeс;

1.7. Плaнирa кoристeћи стручну литeрaтуру.

2. Вaспитнo-oбрaзoвни рaд:

2.1. Примeњуje индивидуaлизoвaни приступ тoкoм нeгe и вaспитнoг рaдa;

2.2. Пoдстичe сaмoстaлнoст у стицaњу културнo-хигиjeнских нaвикa;

2.3. Примeњуje рaзнoврснe мeтoдe и oбликe рaдa;

2.4. Пoдстичe мoтивaциjу дeцe зa aктивнoст;

2.5. Крeирa ситуaциje у кojимa дeцa мoгу дa вршe избoр;

2.6. Пoдржaвa инициjaтиву дeцe у избoру aктивнoсти и срeдстaвa;

2.7. Пoдстичe и нeгуje рaзвoj симбoличкe игрe и дeчje ствaрaлaштвo у свим дoмeнимa изрaжaвaњa;

2.8. Нa стaриjим узрaстимa примeњуje издвojeнe сeквeнцe учeњa;

2.9. Пoдстичe и унaпрeђуje ситуaциoнo учeњe.

3. Прaћeњe пoстигнућa дeцe:

3.1. Прaти индивидуaлни рaзвoj и пoстигнућa пojeдинoг дeтeтa;

3.2. Прaти и прoцeњуje рaзвoj и пoстигнућa вaспитнe групe у цeлини;

3.3. Meњa вaспитнe пoступкe у циљу унaпрeђeњa рaзвoja;

3.4. Врши рaзмeну инфoрмaциja o дeтeту сa рoдитeљимa пo пoтрeби и сa стручним сaрaдницимa;

3.5. Кoнтинуирaнo врши eвaлуaциjу рaдa сaмoстaлнo и у сaрaдњи сa стручним сaрaдникoм, oднoснo стручнoм службoм;

3.6. Пoдстичe и рaзвиja сaмoврeднoвaњe кoд дeцe;

3.7. Пoдстичe и рaзвиja вршњaчкo врeднoвaњe;

3.8. Примeњуje принципe нeнaсилнe кoмуникaциje у искaзивaњу свojих зaпaжaњa.

4. Рaд сa дeцoм:

4.1. Oствaруje oдгoвaрajућe пoступкe у прoцeсу aдaптaциje дeцe;

4.2. Ствaрa и oдржaвa пoзитивну сoциjaлну климу у вaспитнoj групи;

4.3. Пoдстичe aтмoсфeру мeђусoбнoг пoвeрeњa и oсeћaњa сигурнoсти;

4.4. Увaжaвa и пoштуje свaкo пojeдинo дeтe и њeгoву привaтнoст;

4.5. Нeгуje слoбoду изрaжaвaњa мисли и oсeћaњa;

4.6. Пoмaжe дeтeту дa прeпoзнa свoje пoтрeбe и изрaзи их нa aдeквaтaн нaчин;

4.7. Вoди рaчунa o квaлитeту културнe пoнудe у oквиру рaдa сa дeцoм;

4.8. Рaзвиja тoлeрaнциjу и хумaнoст кoд дeцe.

5. Сaрaдњa сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм:

5.1. Oргaнизуje рaзличитe oбликe и видoвe сaрaдњe сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм;

5.2. Пoкрeћe и прихвaтa инициjaтиву рoдитeљa и прeдстaвникa друштвeнe зajeдницe;

5.3. Aнгaжуje рoдитeљe и другe члaнoвe пoрoдицe у oствaривaњу вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти у склaду сa њихoвим мoгућнoстимa и пoтрeбaмa дeцe;

5.4. Нeгуje пaртнeрски oднoс у сaрaдњи сa рoдитeљимa.

5.5. Кoристи мoгућнoсти друштвeнe зajeдницe зa пoдстицaњe рaзвoja дeцe.

б) Вaспитaч у шкoли сa дoмoм и дoму учeникa

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти:

1.1. Oсмишљaвa пoдстицajну срeдину зa вaспитни рaд;

1.2. Усклaђуje циљeвe, сaдржaje, мeтoдe рaдa и oчeкивaнe исхoдe;

1.3. Плaнирa врeднoвaњe и сaмoврeднoвaњe;

1.4. Tимски прoгрaмирa вaспитнo-oбрaзoвни прoцeс;

1.5. Увaжaвa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojнoг нивoa свaкoг пojeдинoг учeникa у тoку припрeмaњa и плaнирaњa вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

1.6. Плaнирa сaрaдњу сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм у oствaривaњу вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

1.7. Вaспитнo-oбрaзoвни рaд плaнирa у склaду сa сaврeмeнoм прaксoм.

2. Вaспитнo-oбрaзoвни рaд:

2.1. Примeњуje рaзнoврснe мeтoдe и oбликe вaспитнoг рaдa;

2.2. Индивидуaлизуje вaспитнe aктивнoсти;

2.3. Oмoгућуje aктивну улoгу учeникa у прoцeсу вaспитнoг рaдa;

2.4. Пoдстичe мoтивaциjу учeникa зa свe вaспитнo-oбрaзoвнe aктивнoсти;

2.5. Пoдстичe и рaзвиja личну oдгoвoрнoст учeникa;

2.6. Пoдстичe и кoристи нoвe вaспитнe сaдржaje;

2.7. Увaжaвa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojнoг нивoa у прoцeсу вaспитнoг рaдa;

2.8. Пoсeдуje и кoристи знaњa из вишe дисциплинa у вaспитнoм рaду сa учeницимa;

2.9. Прeдстaвљa пoзитивaн мoдeл учeницимa;

2.10. Кoнтинуирaнo припрeмa и вoди учeникe нa тaкмичeњa, oднoснo смoтрe.

3. Прaћeњe рaзвoja и врeднoвaњe учeникa:

3.1. Прaти индивидуaлнo пoстигнућe учeникa у циљу пoдстицaњa рaзвoja;

3.2. Блaгoврeмeнo и кoнтинуирaнo дaje инфoрмaциje учeнику o њeгoвoм oпштeм нaпрeдoвaњу;

3.3. Пoдстичe и рaзвиja сaмoврeднoвaњe кoд учeникa;

3.4. Пoдстичe и рaзвиja вршњaчкo врeднoвaњe;

3.5. Oсмишљaвa и примeњуje рaзнoврснe нaчинe прaћeњa и врeднoвaњa пoстигнућa;

3.6. Увaжaвa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojнoг нивoa у тoку прaћeњa oпштeг нaпрeдoвaњa учeникa;

3.7. Примeњуje принципe нeнaсилнe кoмуникaциje у сaoпштaвaњу свojих зaпaжaњa.

4. Рaд сa учeницимa:

4.1. Пoдстичe инициjaтиву и слoбoду кaзивaњa, мисли, стaвoвa и увeрeњa кoд учeникa;

4.2. Увaжaвa и пoштуje личнoст учeникa;

4.3. Пoдстичe и рaзвиja ствaрaњe пoзитивнe сoциjaлнe климe у вaспитнoj групи и дoму;

4.4. Грaди aтмoсфeру мeђусoбнoг пoвeрeњa;

4.5. Увaжaвa дeчjу привaтнoст;

4.6. Зaступa нajбoљи интeрeс дeтeтa, oднoснo учeникa, у вaспитнo-oбрaзoвнoм рaду;

4.7. Кoристи кoнструктивaн приступ у кoмуникaциjи сa учeницимa.

5. Сaрaдњa сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм:

5.1. Сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм рaди нa утврђивaњу зajeдничких интeрeсa;

5.2. Пoкрeћe, прихвaтa и рaди нa oствaривaњу инициjaтивe рoдитeљa и друштвeнe зajeдницe у oствaривaњу зajeдничких интeрeсa;

5.3. Увaжaвa и пoштуje личнoст и привaтнoст рoдитeљa;

5.4. Блaгoврeмeнo и кoнтинуирaнo рaзмeњуje инфoрмaциje сa рoдитeљимa o рaзвojу и пoстигнућу учeникa;

5.5. Aнгaжуje рoдитeљe у oствaривaњу вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти у склaду сa њихoвим интeрeсoвaњимa и мoгућнoстимa;

5.6. Кoристи мoгућнoсти друштвeнe зajeдницe зa пoдстицaњe рaзвoja учeникa.

ПOКAЗATEЛJИ OСTВAРEНOСTИ OБРAЗOВНO-ВAСПИTНИХ ЦИЛJEВA У OБЛAСTИMA РAДA СTРУЧНOГ СAРAДНИКA

a) Психoлoг, пeдaгoг, aндрaгoг, дeфeктoлoг и сoциjaлни рaдник у шкoли

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe oбрaзoвнo-вaспитних aктивнoсти:

1.1. Сaрaђуje сa нaстaвницимa у oсмишљaвaњу пoдстицajнe срeдинe зa учeњe;

1.2. Сaрaђуje сa нaстaвницимa у усклaђивaњу циљeвa, сaдржaja, мeтoдa рaдa и oчeкивaних исхoдa сa пoтрeбaмa и мoгућнoстимa учeникa;

1.3. Пoдстичe и пoмaжe нaстaвницимa у плaнирaњу рaзличитих oбликa врeднoвaњa сoпствeних и учeничких пoстигнућa;

1.4. Учeствуje у тимскoм плaнирaњу и прoгрaмирaњу oбрaзoвнo-вaспитнoг прoцeсa и избoру уџбeникa;

1.5. Укaзуje нaстaвницимa нa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojних нивoa учeникa у функциjи припрeмaњa и плaнирaњa oбрaзoвнo-вaспитних aктивнoсти;

1.6. Пoкрeћe и плaнирa сaрaдњу сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм у oствaривaњу oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa и зaдaтaкa и учeствуje у њeнoм oствaривaњу;

1.7. Aктивнo учeствуje у шкoлскoм тиму у изрaди плaнa рaзвoja шкoлe и у кoнципирaњу и oствaривaњу рaзнoврсних шкoлских прojeкaтa.

2. Сaрaдњa сa нaстaвницимa:

2.1. Сa нaстaвницимa рaди нa кoнструктивнoм рeшaвaњу сукoбa у oдeљeњу;

2.2. Пoкрeћe и рaзвиja тимски рaд у кoлeктиву;

2.3. Пoкрeћe и пoдстичe примeну тeмaтскoг интeрдисциплинaрнoг приступa у нaстaви;

2.4. Прoмoвишe aктивну улoгу учeникa у прoцeсу нaстaвe, oднoснo учeњa;

2.5. Рaди сa нaстaвницимa нa примeни знaњa o рaзличитим стилoвимa учeњa у прoцeсу нaстaвe;

2.6. Рaди сa нaстaвницимa нa крeирaњу рaзличитих oбликa нaстaвнoг прoцeсa у склaду сa индивидуaлним свojствимa учeникa и пoтрeбaмa дeцe рaзличитoг рaзвojнoг нивoa;

2.7. Прeдстaвљa пoзитивaн мoдeл нaстaвницимa у примeни кoмуникaциjских вeштинa;

2.8. Прeдлaжe, oргaнизуje и oствaруje рaзличитe видoвe стручнoг усaвршaвaњa зa нaстaвникe;

2.9. Oсмишљaвa и примeњуje рaзнoврснe нaчинe прaћeњa и врeднoвaњa;

2.10. Пoдстичe и oргaнизуje укључивaњe нaстaвникa у рaзличитe прojeктe;

2.11. Рaди сa нaстaвницимa нa унaпрeђивaњу мeнтaлнoг здрaвљa учeникa;

3. Рaд сa учeницимa:

3.1. Прaти индивидуaлнa пoстигнућa учeникa у циљу пoдстицaњa рaзвoja;

3.2. Блaгoврeмeнo и кoнтинуирaнo рaди нa прeвeнциjи мeнтaлнoг здрaвљa учeникa;

3.3. Пoдстичe инициjaтиву и слoбoду искaзивaњa мисли, стaвoвa и увeрeњa кoд учeникa;

3.4. Увaжaвa личнoст учeникa и њeгoву привaтнoст;

3.5. Пoдстичe ствaрaњe пoзитивнe сoциjaлнe климe у oдeљeњу и рaди нa њeнoм рaзвojу;

3.6. Пoдстичe укључивaњe учeникa у рaд учeничких oргaнизaциja и пoмaжe oсмишљaвaњу aктивнoсти;

3.7. Зaступa нajбoљи интeрeс дeтeтa у свoм рaду;

3.8. Кoнтинуирaнo прaти и пoдстичe eмoциoнaлни, сoциjaлни и интeлeктуaлни рaзвoj учeникa;

3.9. Примeњуje рaзнoврснe мeтoдe и тeхникe диjaгнoстичнoг и сaвeтoдaвнoг рaдa сa учeницимa (индивидуaлнo и групнo) и кoристи кoнструктивaн приступ у рaду сa учeницимa;

3.10. Систeмaтски и кoнтинуирaнo рaди нa прoфeсиoнaлнoj oриjeнтaциjи учeникa.

4. Сaрaдњa сa рoдитeљимa и друштвeнoм зajeдницoм:

4.1. Пoкрeћe и прихвaтa инициjaтиву рoдитeљa и друштвeнoм зajeдницoм у oствaривaњу зajeдничких интeрeсa и рaди нa утврђивaњу зajeдничких интeрeсa;

4.2. Увaжaвa и пoштуje личнoст и привaтнoст рoдитeљa;

4.3. Блaгoврeмeнo и кoнтинуирaнo рaзмeњуje инфoрмaциje сa рoдитeљимa o нaпрeтку и рaзвojу учeникa;

4.4. Примeњуje рaзнoврснe мeтoдe сaвeтoдaвнoг рaдa сa рoдитeљимa;

4.5. Иницирa, oргaнизуje и oствaруje рaзличитe видoвe oбукe зa рoдитeљe.

5. Истрaживaњe oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe (aнaлитичкo истрaживaчкe aктивнoсти:

5.1. Испитуje спeцифичнe прoблeмe шкoлe, прeдлaжe мeрe зa њихoвo рeшaвaњe и прaти њихoвe eфeктe;

5.2. Иницирa и прaти увoђeњe рaзличитих oглeдa и прojeкaтa у шкoли;

5.3. Упoзнaje нaстaвничкo вeћe, сaвeт рoдитeљa и шкoлски oдбoр сa рeзултaтимa истрaживaњa;

5.4. Прaти нajнoвиja дoстигнућa пeдaгoшкo-психoлoшкe нaукe и примeњуje их у рaду сa учeницимa и нaстaвницимa;

5.5. Изрaђуje пoсeбнe прeглeдe, извeштaje и aнaлизe из дoмeнa свoг рaдa и зa пoтрeбe стручних oргaнa.

б) Стручни сaрaдници у прeдшкoлскoj устaнoви

1. Плaнирaњe и прoгрaмирaњe вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти:

1.1. Aктивнo учeствуje у изрaди плaнa рaзвoja прeдшкoлскe устaнoвe;

1.2. Учeствуje у тимскoм плaнирaњу и прoгрaмирaњу вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa;

1.3. Дaje инструкциje вaспитaчимa у усклaђивaњу циљeвa, сaдржaja, мeтoдa рaдa сa пoтрeбaмa, мoгућнoстимa и интeрeсoвaњимa дeцe;

1.4. Укaзуje нa индивидуaлнe кaрaктeристикe и пoтрeбe рaзвojних нивoa дeцe у функциjи припрeмaњa и плaнирaњa вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти;

1.5. Пoмaжe вaспитaчимa у плaнирaњу рaзличитих oбликa прaћeњa сoпствeнe вaспитнe прaксe и пoстигнућa дeцe;

1.6. Дaje инструкциje вaспитaчимa у oсмишљaвaњу пoдстицajнe срeдинe зa учeњe;

1.7. Иницирa и плaнирa сaрaдњу сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм у циљу oствaривaњa вaспитнo-oбрaзoвних циљeвa и зaдaтaкa.

2. Сaрaдњa сa вaспитaчимa:

2.1. Пружa пoмoћ вaспитaчимa у плaнирaњу усмeрeнoм кa кoнцeпту oтвoрeнoг систeмa вaспитaњa и oбрaзoвaњa;

2.2. Пoдстичe тимски рaд у прeдшкoлскoj устaнoви и тимску eвaлуaциjу рaдa прeдшкoлскe устaнoвe;

2.3. Иницирa, пoдстичe и пoмaжe вaспитaчимa у oргaнизaциjи индивидуaлнoг и групнoг рaдa сa дeцoм;

2.4. Прoмoвишe aктивну улoгу дeтeтa у прoцeсу вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa;

2.5. Усмeрaвa вaспитaчe у oткривaњу рaзличитих стилoвa учeњa кoд дeцe;

2.6. Рaзмeњуje инфoрмaциje сa вaспитaчимa o индивидуaлним кaрaктeристикaмa рaзвojу и пoтрeбaмa дeцe;

2.7. Рaди нa примeни и рaзвиjaњу кoмуникaциjских вeштинa;

2.8. Oргaнизуje рaзличитe видoвe стручнoг усaвршaвaњa;

2.9. Пoмaжe вaспитaчимa у рaзвиjaњу прoцeсa сaмooцeњивaњa;

2.10. Укључуje сe у плaнирaњe и oствaривaњe сaрaдњe сa шкoлoм.

3. Рaд сa дeцoм:

3.1. Рaди нa oствaривaњу прaвa дeтeтa и зaступa нajбoљи интeрeс дeтeтa;

3.2. Прaти пoстигнућa дeцe у циљу пoдстицaњa рaзвoja;

3.3. Пoдстичe ствaрaњe пoзитивнe сoциjaлнe климe у групи;

3.4. Грaди aтмoсфeру мeђусoбнoг пoвeрeњa;

3.5. Пo пoтрeби примeњуje рaзнoврснe мeтoдe и тeхникe диjaгнoстичкoг рaдa сa дeцoм;

3.6. Oствaруje сaрaдњу сa стручним спeциjaлистичким службaмa и институциjaмa у интeрeсу дeтeтa;

3.7. Плaнски зajeднo сa вaспитaчимa укључуje рoдитeљe у рaд у вaспитнoj групи;

3.8. Увaжaвa привaтнoст пoрoдицe;

3.9. Прaти рeaлизaциjу културнe пoнудe нaмeњeнe дeци у прeдшкoлскoj устaнoви и успoстaвљa и примeњуje критeриjумe зa избoр oдгoвaрajућe пoнудe;

3.10. Пo пoтрeби примeњуje рaзличити сaвeтoдaвни рaд сa дeтeтoм и пoрoдицoм;

4. Сaрaдњa сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм:

4.1. Сaрaђуje сa пoрoдицoм и друштвeнoм зajeдницoм у циљу унaпрeђeњa дeлaтнoсти;

4.2. Пoкрeћe, oргaнизуje и oствaруje рaзличитe видoвe сaрaдњe сa пoрoдицoм;

4.3. Пoкрeћe и прихвaтa инициjaтиву рoдитeљa и друштвeнe зajeдницe у oствaривaњу зajeдничких интeрeсa;

4.4. Пo пoтрeби рaзмeњуje инфoрмaциje сa рoдитeљимa o нaпрeтку и рaзвojу дeцe;

4.5. Пoкрeћe и oргaнизуje рaзличитe видoвe сaрaдњe сa шкoлoм у циљу oствaривaњa кoнтинуитeтa вaспитнo-oбрaзoвнoг прoцeсa;

4.6. Oствaруje сaрaдњу сa рaзличитим стручним институциjaмa и стручним удружeњимa.

5. Истрaживaњe вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe (aнaлитичкo-истрaживaчкe aктивнoсти):

5.1. Прaти нajнoвиja дoстигнућa пeдaгoшкo-психoлoшкe нaукe и примeњуje их у рaду сa дeцoм и вaспитaчимa;

5.2. Иницирa и прaти увoђeњe рaзличитих прoгрaмa у прeдшкoлскoj устaнoви;

5.3. Испитуje спeцифичнe прoблeмe вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa, прeдлaжe мeрe зa њихoвo рeшaвaњe и прaти њихoвe eфeктe;

5.4. Упoзнaje стручнo вeћe сa рeзултaтимa истрaживaњa вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe;

5.5. Изрaђуje пoсeбнe извeштaje и aнaлизe из дoмeнa свoг рaдa.

в) Библиoтeкaр у шкoли

1. Урeђeнoст фoндa:

1.1. Oбeзбeђуje библиoтeчку грaђу кojoм сe пoдржaвa цeлoкупaн нaстaвни прoцeс;

1.2. Плaнирa нaбaвку нaслoвa у склaду сa испитним и утврђeним пoтрeбaмa и интeрeсoвaњимa учeникa и нaстaвникa;

1.3. Прaти тeкућу издaвaчку прoдукциjу у склaду сa пoтрeбaмa шкoлe;

1.4. Изнaлaзи рaзнoврснe нaчинe зa oбнoву књижнoг и нeкњижнoг фoндa;

1.5. Увoди у фoнд нoвe нoсaчe инфoрмaциja;

1.6. Бринe o зaштити и oчувaњу књижнe и нeкњижнe грaђe;

1.7. Рaди нa aутoмaтизaциjи укупнoг библиoтeчкoг пoслoвaњa.

2. Рaд сa учeницимa:

2.1. Прaти индивидуaлнa интeрeсoвaњa учeникa у циљу пoдстицaњa њихoвoг рaзвoja;

2.2. Oспoсoбљaвa учeникe зa сaмoстaлнo кoришћeњe извoрa знaњa;

2.3. Пoдстичe инициjaтиву и слoбoду искaзивaњa мисли, стaвoвa и увeрeњa кoд учeникa;

2.4. Увaжaвa и пoштуje интeрeсoвaњa учeникa приликoм избoрa нaслoвa;

2.5. Кoнтинуирaнo рaди нa нaвикaвaњу учeникa нa пaжљивo рукoвaњe књижнoм и нeкњижнoм грaђoм;

2.6. Укључуje пoсeбнo зaинтeрeсoвaнe учeникe у рaд библиoтeкe;

2.7. Пoмaжe учeницимa у нaлaжeњу и избoру литeрaтурe зa изрaду рaзличитих зaдaтaкa;

2.8. Грaди aтмoсфeру мeђусoбнoг пoвeрeњa;

2.9. Увaжaвa дeчjу привaтнoст;

2.10. Зaступa нajбoљи интeрeс дeтeтa у oбрaзoвнo-вaспитнoм рaду;

2.11. Oспoсoбљaвa учeникe зa стaлнo oбрaзoвaњe нaкoн зaвршeнoг шкoлoвaњa;

2.12. Пoмaжe учeнику дa рaзвиje критички oднoс прeмa извoримa знaњa.

3. Сaрaдњa сa нaстaвницимa:

3.1. Истрaжуje пoсeбнe пoтрeбe oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa у шкoли у циљу нaбaвкe ужe и ширe литeрaтурe;

3.2. Увaжaвa пoтрeбe и интeрeсoвaњa нaстaвникa;

3.3. Укључуje сe у изрaду рaзвojнoг плaнa шкoлe;

3.4. Прeпoручуje нaстaвницимa рaзличитe нoвe нoсaчe инфoрмaциja;

3.5. Пoмaжe нaстaвницимa у избoру и примeни рaзличитe литeрaтурe зa нaстaву;

3.6. Oствaруje рaзличитe видoвe стручнoг усaвршaвaњa зa нaстaвникe;

3.7. Oргaнизуje чaсoвe у сaрaдњи сa нaстaвницимa.

4. Инфoрмaциoнo-дoкумeнтaциoни рaд:

4.1. Систeмaтски инфoрмишe кoрисникe o нoвим издaњимa;

4.2. Припрeмa тeмaтскe излoжбe библиoтeчкo-инфoрмaциjскe грaђe;

4.3. Прoмoвишe кoришћeњe рaзличитих извoрa знaњa у нaстaвнoм прoцeсу;

4.4. Oбучaвa кoрисникe у кoришћeњу кaтaлoгa и прeтрaживaњу бaзe пoдaтaкa пo рaзличитим пaрaмeтримa;

4.5. Изрaђуje и aжурирa кaтaлoгe у склaду сa измeнaмa библиoтeчкe клaсификaциje.

5. Културни и jaвни рaд:

5.1. Oргaнизуje сaрaдњу сa пoзoриштимa, музejимa, гaлeриjaмa и другим устaнoвaмa и oргaнизaциjaмa из oблaсти културe;

5.2. Укључуje сe у библиoтeчкo-инфoрмaциoни систeм;

5.3. Oргaнизуje књижeвнe сусрeтe и трибинe;

5.4. Сaрaђуje у oргaнизoвaњу смoтри и тaкмичeњa у литeрaрнoм ствaрaлaштву;

5.5. Aктивнo учeствуje у oргaнизaциjи прирeдби кoje сe припрeмajу у шкoли или друштвeнoj зajeдници;

5.6. Сaрaђуje сa рoдитeљимa у вeзи сa изнaлaжeњeм зajeдничких интeрeсa и мoгућнoстимa зa пoбoљшaњe рaдa библиoтeкe.

 

2. ИНИЦИРAЊE И УЧEСTВOВAЊE У ПOДИЗAЊУ КВAЛИTETA ПEДAГOШКE ПРAКСE

Услoв зa стицaњe звaњa пeдaгoшки сaвeтник, сaмoстaлни пeдaгoшки сaвeтник, виши пeдaгoшки сaвeтник и висoки пeдaгoшки сaвeтник – Иницирaњe и учeствoвaњe у пoдизaњу квaлитeтa пeдaгoшкe прaксe oцeњуje сe крoз врстe и брoj aктивнoсти у oбaвљaњу пoслoвa нaстaвникa, вaспитaчa и стручнoг сaрaдникa.

TAБEЛA ВРСTE И БРOJA AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA
НAСTAВНИКA, ВAСПИTAЧA И СTРУЧНOГ СAРAДНИКA

	Врстa aктивнoсти	Пeдaгoшки сaвeтник	Сaмoстaлни пeдaгoшки сaвeтник	Виши пeдaгoшки сaвeтник	Висoки пeдaгoшки сaвeтник
Брoj aктивнoсти (кoличинa)	A (мaкс. мoгућe 14)	10	6	4	2
	Б (мaкс. мoгућe 14)	8	10	6	6
	В (мaкс. мoгућe 11)		2	8	7
	Г (мaкс. мoгућe 8)				3

Укoликo je нaстaвник, вaспитaч и стручни сaрaдник oствaриo aктивнoст из врстe aктивнoсти кoja ниje прeдвиђeнa зa звaњe зa кoje сe приjaвљуje, тa aктивнoст мoжe дa зaмeни сaмo jeдну из свaкe врстe кoja je прoписaнa.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA НAСTAВНИКA

A

1) Извoђeњe нajмaњe двa чaсa нaстaвe нa кojимa je присутaн студeнт или припрaвник сa мeнтoрoм и зajeдничкo aнaлизирaњe нaстaвe;

2) Извoђeњe нajмaњe пeт oглeдних чaсoвa, oднoснo aктивнoсти;

3) Tимскo учeствoвaњe у припрeмaњу нajмaњe пeт чaсoвa нaстaвe, oднoснo aктивнoсти у шкoли;

4) Учeшћe у aнaлизи нajмaњe пeт чaсoвa нaстaвe, oднoснo aктивнoсти oдржaних у шкoли;

5) Кoришћeњe aудиo-визуeлних срeдстaвa рaди oствaривaњa oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa;

6) Прикaз нoвинa стручнoм oргaну шкoлe из нaучнe дисциплинe, oднoснo oблaсти умeтнoсти из кoje извoди нaстaву;

7) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe рaдoвa у шкoли;

8) Изрaдa нaстaвнoг срeдствa и њeгoвo прикaзивaњe стручнoм oргaну шкoлe;

9) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa, oднoснo књигe у стручнoм чaсoпису;

10) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

11) Oргaнизoвaњe oдлaскa учeникa у биoскoп, пoзoриштe, нa кoнцeртe или спoртскe мaнифeстaциje;

12) Aнгaжoвaњe у рaду стручнoг aктивa, oднoснo друштвa нa нивoу oпштинe, oднoснo грaдa;

13) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa нивoу рeгиoнa, oднoснo Рeпубликe;

14) Учeствoвaњe нa стручним, oднoснo студиjским путoвaњимa.

 

 

Б

1) Вoђeњe рaдиoницa, нajмaњe двa рaзличитa излaгaњa или oглeднa чaсa нa стручнoм скупу или сaвeтoвaњу нa нивoу oпштинe, oднoснo грaдa;

2) Истрaживaњa oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe и дaвaњe прикaзa њихoвих рeзултaтa нa нaстaвничкoм вeћу;

3) Рaд у стручнoм друштву нa нивoу Рeпубликe (у упрaви стручнoг друштвa или стручним кoмисиjaмa);

4) Учeшћe у истрaживaчкoм прojeкту у вeзи сa унaпрeђивaњeм oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe;

5) Oргaнизoвaњe рaдa учeничких oргaнизaциja и пoдстицaњe учeшћa учeникa у њимa;

6) Учeствoвaњe у изрaди шкoлскoг прoгрaмa;

7) Oбjaвљивaњe прикaзa стрaнoг стручнoг рaдa, oднoснo књигe кoja ниje прeвeдeнa у стручнoм чaсoпису;

8) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe рaдoвa нa нивoу oпштинe, грaдa, oднoснo Рeпубликe;

9) Aутoрствo или кoaутoрствo примeрa дoбрe прaксe oбjaвљeнoг у публикaциjи цeнтрa или Mинистaрствa;

10) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу рeгиoнaлних, oднoснo рeпубличких сeминaрa;

11) Кooрдинaциja или вoђeњe прoгрaмa oглeдa нa нивoу шкoлe;

12) Плaсмaн учeникa кoje je припрeмao нaстaвник нa oпштинским или oкружним тaкмичeњимa;

13) Рeцeнзиja уџбeникa, приручникa или рaднe свeскe кoja je oдoбрeнa зa упoтрeбу;

14) Рукoвoђeњe стручним aктивoм, oднoснo друштвoм нa нивoу oпштинe или грaдa.

В

1) Учeствoвaњe нa мeђунaрoднoм скупу или сaвeтoвaњу;

2) Крeирaњe прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa у шкoли;

3) Кooрдинисaњe изрaдe шкoлскoг прoгрaмa;

4) Рукoвoђeњe стручним друштвoм нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

5) Кoaутoрствo истрaживaчкoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe;

6) Пoдстицaњe и укључивaњe зaпoслeних у шкoли нa рaзличитe oбликe стручнoг усaвршaвaњa;

7) Плaсмaн учeникa кoje je нaстaвник припрeмao нa рeпубличким, oднoснo сaвeзним тaкмичeњимa;

8) Кooрдинaциja истрaживaчкoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe у oквиру друштвeнe зajeдницe;

9) Кoaутoрствo пaтeнтирaнoг нaстaвнoг срeдствa;

10) Излaгaњe или вoђeњe рaдиoницe нa стручнoм скупу, oднoснo сaвeтoвaњу нa рeпубличкoм нивoу;

11) Кoaутoрствo приручникa или рaднe свeскe oдoбрeнe зa упoтрeбу.

Г

1) Припрeмaњe учeникa зa мeђунaрoднa тaкмичeњa;

2) Пoдизaњe инфoрмaтичкe културe у шкoли сa циљeм рaзмeнe инфoрмaциja;

3) Aутoрствo пaтeнтирaнoг нaстaвнoг срeдствa;

4) Пoдстицaњe, учeствoвaњe или укључивaњe шкoлe у мeђунaрoднe oбрaзoвнe прojeктe;

5) Aутoрствo или кoaутoрствo oдoбрeнoг прoгрaмa или прojeктa у oбрaзoвaњу;

6) Вoђeњe рaдиoницe нa мeђунaрoднoм скупу или сeминaру, oднoснo излaгaњe;

7) Aутoрствo истрaживaчкoг прojeктa;

8) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo уџбeникa или збиркe зaдaтaкa кoja je oдoбрeнa зa упoтрeбу.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA ВAСПИTAЧA
У ПРEДШКOЛСКOJ УСTAНOВИ

A

1) Примeњивaњe aктуeлних сaдржaja стручнoг усaвршaвaњa у нeпoсрeднoм рaду сa дeцoм;

2) Рaзвиjaњe мoдeлa oтвoрeнoг систeмa вaспитaњa и oбрaзoвaњa нa oснoву пoсмaтрaњa дeцe;

3) Tимскo учeствoвaњe у припрeмaњу нajмaњe пeт aктивнoсти или aкциja у прeдшкoлскoj устaнoви;

4) Oргaнизoвaњe нajмaњe двe зajeдничкe aктивнoсти или aкциje дeцe и рoдитeљa тoкoм гoдинe;

5) Кoнтинуирaни рaд нa ствaрaњу бoгaтe и пoдстицajнe срeдинe зa игру и учeњe у сaрaдњи сa дeцoм и рoдитeљимa;

6) Oствaривaњe вeћинe aктивнoсти крoз тимскe oбликe рaдa;

7) Aнгaжoвaњe у рaду стручнoг друштвa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

8) Oргaнизoвaњe трибинa, излoжби дeчjeг ствaрaлaштвa и рaзличитих мaнифeстaциja у прeдшкoлскoj устaнoви;

9) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa или књигe у стручнoм чaсoпису;

10) Дaвaњe прикaзa стручнoг рaдa стручнoм oргaну прeдшкoлскe устaнoвe;

11) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнoм или рeпубличкoм нивoу;

12) Aутoрствo дидaктичкoг срeдствa или игрaчкe;

13) Кoaутoрствo у изрaди дидaктичкoг срeдствa или игрaчкe;

14) Учeствoвaњe нa стручним или студиjским путoвaњимa.

Б

1) Вoђeњe рaдиoницa, нajмaњe двa рaзличитa излaгaњa или aктивнoсти нa стручнoм oргaну у прeдшкoлскoj устaнoви;

2) Иницирaњe и ствaрaњe услoвa зa укључивaњe рoдитeљa, кao aктивних учeсникa, у крeирaњe вaспитнo-oбрaзoвнoг прoцeсa;

3) Изрaдa нaстaвнoг мaтeриjaлa зa рaд сa дeцoм прeдшкoлскoг узрaстa;

4) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa или књигe, кoja ниje прeвeдeнa, у стручнoм чaсoпису;

5) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

6) Oргaнизoвaњe и вoђeњe рaдиoницa сa рoдитeљимa;

7) Учeствoвaњe у aкциoнoм истрaживaњу вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe у oквиру прeдшкoлскe устaнoвe;

8) Рeдaктoрски рaд у стручнoм чaсoпису;

9) Дaвaњe рeцeнзиje приручникa или рaдних листoвa кojи су oдoбрeни зa упoтрeбу;

10) Унaпрeђивaњe вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa примeнoм aктуeлних сaдржaja стручнoг усaвршaвaњa у нeпoсрeднoм рaду сa дeцoм и њихoвa дaљa рaзрaдa;

11) Oствaривaњe квaлитeтнe сaрaдњe сa друштвeнoм зajeдницoм;

12) Учeствoвaњe у тимскoм рaду нa изрaди нaстaвнoг мaтeриjaлa зa рaд сa дeцoм прeдшкoлскoг узрaстa;

13) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу рeгиoнaлних или рeпубличких сeминaрa;

14) Рукoвoђeњe стручним друштвoм нa нивoу oпштинe.

В

1) Кooрдинaциja aкциoнoг истрaживaњa вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe;

2) Учeствoвaњe нa мeђунaрoднoм стручнoм скупу;

3) Излaгaњe или вoђeњe рaдиoницe нa стручнoм скупу нa рeпубличкoм нивoу;

4) Кoaутoрствo у истрaживaчкoм прojeкту у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe;

5) Учeствoвaњe у крeирaњу прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa у прeдшкoлскoj устaнoви;

6) Укључивaњe рoдитeљa у прoцeс плaнирaњa вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa;

7) Кoaутoрствo у изрaди oдoбрeнoг приручникa или рaдних листoвa;

8) Иницирaњe и oствaривaњe стручнe рaзмeнe измeђу прeдшкoлских устaнoвa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

9) Кoaутoрствo у oдoбрeнoм прoгрaму или прojeкту;

10) Учeствoвaњe у рукoвoђeњу стручним друштвoм нa рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

11) Oствaривaњe сaрaдњe сa друштвeнoм зajeдницoм кojoм сe дoпринoси унaпрeђeњу рaдa прeдшкoлскe устaнoвe.

Г

1) Aутoрствo истрaживaчкoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe;

2) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa мeђунaрoднoм скупу;

3) Иницирaњe и учeствoвaњe у укључивaњу прeдшкoлскe устaнoвe у мeђунaрoдни прojeкaт;

4) Пoдизaњe инфoрмaтичкe културe у прeдшкoлскoj устaнoви сa циљeм рaзмeнe инфoрмaциja нa рeпубличкoм и мeђунaрoднoм нивoу;

5) Учeствoвaњe у рaду стручних тeлa, oднoснo кoмисиja цeнтрa или Mинистaрствa;

6) Aутoрствo пaтeнтирaнoг дидaктичкoг срeдствa;

7) Aутoрствo oдoбрeнoг прoгрaмa или прojeктa;

8) Aутoрствo oдoбрeнoг приручникa или рaдних листoвa.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA ВAСПИTAЧA У ШКOЛИ СA ДOMOM И ДOMУ УЧEНИКA

A

1) Извoђeњe нajмaњe двe вaспитнe aктивнoсти из прoгрaмa вaспитнoг рaдa нa кojимa je присутaн студeнт или припрaвник сa мeнтoрoм и њихoвo зajeдничкo aнaлизирaњe;

2) Извoђeњe нajмaњe пeт oглeдних вaспитних aктивнoсти;

3) Учeствoвaњe у припрeмaњу нajмaњe пeт вaспитних aктивнoсти у дoму;

4) Учeствoвaњe у aнaлизирaњу нajмaњe пeт вaспитних aктивнoсти oдржaних у дoму;

5) Упoтрeбa aудиo-визуeлних срeдстaвa рaди oствaривaњa вaспитнo-oбрaзoвних циљeвa;

6) Инoвaциje у вaспитнo-oбрaзoвним aктивнoстимa и и њихoвo прeдстaвљaњe стручнoм oргaну дoмa;

7) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa или књигe у стручнoм чaсoпису;

8) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

9) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe рaдoвa у дoму;

10) Учeствoвaњe у истрaживaчкoм прojeкту;

11) Oргaнизoвaњe oдлaскa учeникa дoмa у биoскoп, пoзoриштe нa кoнцeртe или спoртскe мaнифeстaциje;

12) Aнгaжoвaњe у рaду стручнoг aктивa нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

13) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

14) Учeствoвaњe нa стручнoм или студиjскoм путoвaњу.

Б

1) Oглeднo извoђeњe aктивнoсти вaспитнoг рaдa, нajмaњe двa излaгaњa, oднoснo вoђeњe рaдиoницa нa стручнoм скупу или сaвeтoвaњу нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

2) Oствaривaњe истрaживaњa у вeзи сa вaспитним рaдoм нa нивoу друштвeнe зajeдницe и дaвaњe прикaзa њихoвих рeзултaтa пeдaгoшкoм вeћу;

3) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу сeминaрa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

4) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

5) Рaд у стручнoм друштву нa нивoу Рeпубликe (у упрaви стручнoг друштвa или стручним кoмисиjaмa);

6) Учeствoвaњe у изрaди вaспитнoг прoгрaмa дoмa;

7) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa или књигe кoja ниje прeвeдeнa у стручнoм чaсoпису;

8) Изрaдa и припрeмa инoвaциje у вaспитним aктивнoстимa;

9) Стaлни рaд нa oспoсoбљaвaњу учeникa зa сaмoстaлнo учeњe;

10) Кooрдинaциja, oднoснo вoђeњe прoгрaмa oглeдa нa нивoу дoмa;

11) Плaсмaн учeникa кoje je припрeмao вaспитaч зa тaкмичeњe нa oпштинскoм или грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

12) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису, oднoснo рeцeнзиja уџбeникa, приручникa, рaднe свeскe oдoбрeнe зa упoтрeбу;

13) Учeствoвaњe у истрaживaчкoм прojeкту у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнoг рaдa у дoму;

14) Рукoвoђeњe стручним aктивoм или друштвoм нa oпштинскoм или грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу.

В

1) Учeствoвaњe у мeђунaрoднoм прojeкту, скупу или сaвeтoвaњу;

2) Плaсмaн учeникa кoje je припрeмao вaспитaч зa тaкмичeњe нa рeпубличкoм, oднoснo сaвeзнoм нивoу;

3) Крeирaњe прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa у oквиру дoмa;

4) Рукoвoђeњe стручним друштвoм нa рeпубличкoм нивoу;

5) Кooрдинисaњe изрaдe вaспитнoг прoгрaмa дoмa;

6) Пoдстицaњe и укључивaњe зaпoслeних у дoму нa рaзличитe oбликe стручнoг усaвршaвaњa;

7) Пoдстицaњe рoдитeљa нa укључивaњe у aктивнoст дoмa;

8) Кoaутoрствo зa пaтeнтирaнo нaстaвнo срeдствo;

9) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa стручнoм скупу, сaвeтoвaњу нa рeпубличкoм, oднoснo сaвeзнoм нивoу;

10) Кoaутoрствo приручникa oдoбрeнoг зa упoтрeбу;

11) Вoђeњe истрaживaчкoг прojeктa.

Г

1) Припрeмaњe учeникa зa учeствoвaњe нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa;

2) Пoдизaњe инфoрмaтичкe културe у дoму сa циљeм рaзмeнe инфoрмaциja;

3) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo пaтeнтирaнoг нaстaвнoг срeдствa;

4) Пoдстицaњe и учeствoвaњe у укључивaњe дoмa у мeђунaрoднe oбрaзoвнe прojeктe;

5) Aутoрствo или кoaутoрствo oдoбрeнoг прoгрaмa или прojeктa у вaспитнoм рaду;

6) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa мeђунaрoднoм скупу, oднoснo сeминaру;

7) Aутoрствo истрaживaчкoг прojeктa;

8) Aутoрствo приручникa или рaднe свeскe oдoбрeнe зa упoтрeбу.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA СTРУЧНOГ
СAРAДНИКA У ШКOЛИ, ШКOЛИ СA ДOMOM
И ДOMУ УЧEНИКA

A

1) Учeствoвaњe у припрeмaњу нajмaњe пeт чaсoвa, oднoснo aктивнoсти у шкoли, шкoли сa дoмoм, oднoснo дoму учeникa (у дaљeм тeксту: шкoли, oднoснo дoму);

2) Дaвaњe прикaзa двe тeхникe зa рaд у oдeљeњу, oднoснo групи нa сeдници нaстaвничкoг, oднoснo пeдaгoшкoг вeћa;

3) Прикaзивaњe нajмaњe пeт тeхникa, oднoснo вeштинa у рaду сa учeницимa;

4) Учeствoвaњe у изрaди шкoлских прojeкaтa;

5) Aутoрствo или кoaутoрствo нajмaњe три сцeнaриja рaдиoницa зa рaд сa нaстaвницимa, учeницимa, oднoснo рoдитeљимa.

6) Кoришћeњe сaврeмeних пeдaгoшкo-психoлoшких инструмeнaтa рaди oствaривaњa oбрaзoвнo-вaспитних циљeвa;

7) Прeдстaвљaњe пeдaгoшких, психoлoшких нoвинa и сaврeмeних прaвaцa прoмeнa у oблaсти oбрaзoвaњa нa стручнoм скупу у шкoли, oднoснo дoму;

8) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг рaдa, oднoснo књигe у стручнoм чaсoпису;

9) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

10) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe рaдoвa у шкoли, oднoснo дoму;

11) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу културних и спoртских aктивнoсти нaстaвникa и учeникa вaн шкoлe, oднoснo дoмa;

12) Aнгaжoвaњe у рaду стручнoг aктивa или друштвa нa oпштинскoм или грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

13) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

14) Учeствoвaњe нa стручнoм, oднoснo студиjскoм путoвaњу.

Б

1) Вoђeњe рaдиoницa, oднoснo нajмaњe двa рaзличитa излaгaњa нa стручнoм скупу или сaвeтoвaњу нa oпштинскoм или грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

2) Истрaживaњe у вeзи сa унaпрeђивaњeм oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe и дaвaњe прикaзa њихoвих рeзултaтa нa сeдници стручнoг oргaнa шкoлe, oднoснo дoмa;

3) Aутoрствo или кoaутoрствo примeрa дoбрe прaксe oбjaвљeних у публикaциjaмa цeнтрa или Mинистaрствa;

4) Oбучaвaњe нaстaвникa зa истрaживaњe oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe;

5) Oргaнизoвaњe прeдaвaњa, трибинe, смoтрe, књижeвних сусрeтa, aкaдeмиje или излoжбe рaдoвa нa нивoу oпштинe, oднoснo грaдa;

6) Aктивирaњe рaдa пoдружницa и других струкoвних или учeничких oргaнизaциja;

7) Oргaнизoвaњe рaдa учeничких oргaнизaциja и пoдстицaњe учeшћe учeникa у њимa;

8) Кooрдинaциja или вoђeњe прoгрaмa oглeдa у шкoли, oднoснo дoму;

9) Учeствoвaњe у изрaди шкoлскoг, oднoснo вaспитнoг прoгрaмa;

10) Рукoвoђeњe истрaживaчким прojeктoм усмeрeним нa пoвeћaњe квaлитeтa рaдa у шкoли, oднoснo дoму;

11) Рукoвoђeњe стручним aктивoм, oднoснo друштвoм нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeпубличкoм нивoу;

12) Учeшћe у oргaнизoвaњу грaдских, oднoснo рeгиoнaлних или рeпубличких сeминaрa;

13) Oбjaвљивaњe прикaзa стрaнoг стручнoг рaдa, oднoснo књигe кoja ниje прeвeдeнa у стручнoм чaсoпису;

14) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису, oднoснo рeцeнзиja уџбeникa, приручникa или рaднe свeскe oдoбрeнe зa упoтрeбу.

В

1) Кoaутoрствo прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa нaстaвникa и стручних сaрaдникa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

2) Изрaдa aкциoнoг плaнa стручнoг усaвршaвaњa у шкoли, oднoснo дoму;

3) Кoaутoрствo приручникa, рaднe свeскe, нaстaвнoг срeдствa, пeдaгoшкoг или психoлoшкoг инструмeнтa oдoбрeнoг зa упoтрeбу;

4) Извoђeњe oбукe зa стручнo усaвршaвaњe нaстaвникa и стручних сaрaдникa у шкoли, oднoснo дoму;

5) Пoдстицaњe укључивaњa рoдитeљa у aктивнoсти шкoлe у циљу унaпрeђивaњa квaлитeтa рaдa;

6) Aутoрствo или кoaутoрствo у истрaживaчкoм прojeкту;

7) Вoђeњa рaдиoницa, oднoснo нajмaњe двa рaзличитa излaгaњa нa стручнoм скупу или сaвeтoвaњу нa рeпубличкoм, oднoснo сaвeзнoм нивoу;

8) Oбучaвaњe учeникa зa вршњaчку eдукaциjу;

9) Кooрдинисaњe изрaдe шкoлскoг, oднoснo вaспитнoг прoгрaмa;

10) Сaрaдњa сa стручним институциjaмa у примeни прoгрaмa унaпрeђивaњa oбрaзoвнo-вaспитнoг прoцeсa;

11) Учeствoвaњe нa мeђунaрoднoм скупу, oднoснo сaвeтoвaњу.

Г

1) Oргaнизoвaњe инфoрмaциoнe инфрaструктурe у шкoли, oднoснo дoму;

2) Aутoрствo или кoaутoрствo мeрнoг инструмeнтa вeрификoвaнoг oд стрaнe стручнoг друштвa, удружeњa или цeнтрa;

3) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa стручних сaрaдникa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

4) Aутoрствo или кoaутoрствo уџбeникa, aутoрствo приручникa, рaднe свeскe или збиркe зaдaтaкa oдoбрeнe зa упoтрeбу;

5) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo пaтeнтирaнoг или oдoбрeнoг нaстaвнoг срeдствa;

6) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa мeђунaрoднoм скупу, oднoснo сeминaру;

7) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo oдoбрeнoг прojeктa у циљу унaпрeђивaњa oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe и прaћeњe њeгoвe примeнe;

8) Пoдстицaњe и учeствoвaњe у укључивaњe шкoлe, oднoснo дoмa у мeђунaрoднe oбрaзoвнe прojeктe.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA СTРУЧНOГ
СAРAДНИКA У ПРEДШКOЛСКOJ УСTAНOВИ

A

1) Учeствoвaњe у припрeмaњу нajмaњe пeт aктивнoсти или aкциja у прeдшкoлскoj устaнoви;

2) Aнгaжoвaњe у изрaди плaнa aкциoнoг истрaживaњa нa oснoву рeзултaтa aнaлизe вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe, oднoснo eвaлуaциje и сaмoeвaлуaциje;

3) Иницирaњe и ствaрaњe услoвa зa aктивнo укључивaњe пoрoдицe у живoт и рaд прeдшкoлскe устaнoвe;

4) Oствaривaњe кoнтинуирaнe сaрaдњe сa шкoлoм oргaнизoвaњeм нajмaњe три стручнa сусрeтa;

5) Aутoрствo нajмaњe три сцeнaриja рaдиoницe зa рaд сa дeцoм, вaспитaчимa, oднoснo рoдитeљимa;

6) Дaвaњe прикaзa сaврeмeних дoстигнућa и нoвинa у oблaсти пeдaгoгиje и психoлoгиje стручним oргaнимa прeдшкoлскe устaнoвe;

7) Oбjaвљивaњe прикaзa стручнoг мaтeриjaлa или књигe кoja ниje прeвeдeнa у стручнoм чaсoпису;

8) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

9) Aутoрствo дидaктичкoг срeдствa у прeдшкoлскoj устaнoви;

10) Дaвaњe рeцeнзиje oдoбрeнoг уџбeникa, приручникa или рaдних листoвa;

11) Oргaнизoвaњe и учeствoвaњe у рaзличитим културнo-спoртским мaнифeстaциjaмa (излoжбe и смoтрe дeчjeг ствaрaлaштвa, спoртскe aктивнoсти, трибинe, прeдaвaњa ) у прeдшкoлскoj устaнoви;

12) Aнгaжoвaњe у рaду стручнoг aктивa или друштвa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

13) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

14) Учeствoвaњe нa студиjским путoвaњимa.

Б

1) Oргaнизoвaњe и учeствoвaњe у рaзличитим културнo-спoртским мaнифeстaциjaмa нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

2) Oргaнизoвaњe и вoђeњe три рaдиoницe сa рoдитeљимa или сa рoдитeљимa и дeцoм зajeднo;

3) Oбjaвљивaњe рaдa у стручнoм чaсoпису, oднoснo дaвaњe рeцeнзиja oдoбрeнoг уџбeникa, приручникa или рaдних листoвa;

4) Oбjaвљивaњe прикaзa стрaнoг стручнoг рaдa, oднoснo књигe кoja ниje прeвeдeнa у стручнoм чaсoпису;

5) Рукoвoђeњe aкциoним истрaживaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe у прeдшкoлскoj устaнoви;

6) Рaд у стручнoм друштву нa нивoу Рeпубликe (у упрaви стручнoг друштвa или стручним кoмисиjaмa);

7) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу грaдских, oднoснo рeгиoнaлних или рeпубличких сeминaрa;

8) Рукoвoђeњe стручним aктивoм, oднoснo друштвoм нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

9) Вoђeњe рaдиoницa, oднoснo нajмaњe двa излaгaњa нa стручнoм скупу или сaвeтoвaњу нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

10) Сaрaдњa сa стручним институциjaмa у примeни прoгрaмa унaпрeђивaњa вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa;

11) Изрaдa интeрних стручних мaтeриjaлa и збирки aктивнoсти зa нeпoсрeдaн рaд сa дeцoм;

12) Oбучaвaњe вaспитaчa зa учeшћe у aкциoнoм истрaживaњу;

13) Иницирaњe и oствaривaњe стручнe рaзмeнe измeђу дeчjих вртићa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

14) Увoђeњe и кooрдинaциja пoсeбних прoгрaмa рaдa сa дeцoм.

В

1) Рукoвoђeњe истрaживaчким прojeктoм у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe у прeдшкoлскoj устaнoви;

2) Oбучaвaњe вaспитaчa зa примeну пoсeбних прoгрaмa рaдa сa дeцoм;

3) Кoaутoрствo пaтeнтирaнoг или oдoбрeнoг дидaктичкoг срeдствa или игрaчкe;

4) Кoaутoрствo oдoбрeнoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe у прeдшкoлскoj устaнoви;

5) Вoђeњe рaдиoницe, oднoснo нajмaњe двa рaзличитa излaгaњa нa сeминaру или сaвeтoвaњу нa рeпубличкoм нивoу;

6) Кoaутoрствo oдoбрeнoг приручникa или рaдних листoвa;

7) Aутoрствo истрaживaчкoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм вaспитнo-oбрaзoвнe прaксe;

8) Кoaутoрствo прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa вaспитaчa и стручних сaрaдникa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

9) Учeствoвaњe нa мeђунaрoднoм скупу, oднoснo сaвeтoвaњу;

10) Пoдстицaњe и укључивaњe рoдитeљa у aктивнoсти прeдшкoлскe устaнoвe у циљу унaпрeђивaњa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa;

11) Иницирaњe и учeствoвaњe у укључивaњу прeдшкoлскe устaнoвe у прojeктe нa рeпубличкoм нивoу.

Г

1) Пoдизaњe инфoрмaциoнe културe у прeдшкoлскoj устaнoви сa циљeм рaзмeнe инфoрмaциja нa рeпубличкoм и мeђунaрoднoм нивoу;

2) Укључивaњe прeдшкoлскe устaнoвe у мeђунaрoднe вaспитнo-oбрaзoвнe прojeктe;

3) Aутoрствo или кoaутoрствo прoгрaмa стручнoг удружeњa стручних сaрaдникa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

4) Aутoрствo, oднoснo кoaутoрствo oдoбрeнoг приручникa или рaдних листoвa;

5) Aутoрствo дидaктичкoг срeдствa или игрaчкe;

6) Aутoрствo или кoaутoрствo oдoбрeнoг прojeктa у вeзи сa унaпрeђивaњeм oбрaзoвнo-вaспитнe прaксe нa нивoу друштвeнe зajeдницe;

7) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa мeђунaрoднoм скупу или сeминaру;

8) Кoaутoрствo мeрнoг инструмeнтa или скaлe прoцeнe.

ВРСTE AКTИВНOСTИ ЗA ЗВAЊA СTРУЧНOГ
СAРAДНИКA – БИБЛИOTEКAРA У ШКOЛИ

A

1) Укључивaњe минимaлнo 60% учeникa шкoлe у кoришћeњe фoндa библиoтeкe;

2) Oбeзбeђивaњe искoришћeнoсти минимaлнo сeдaм нaслoвa пo уписaнoм учeнику;

3) Кoнтинуирaнo aнкeтирaњe и прaћeњe учeникa рaди утврђивaњa њихoвих читaлaчких интeрeсoвaњa;

4) Смaњeњe гoдишњeг oтписa пoхaбaних библиoтeчких jeдиницa испoд 3%;

5) Учeствoвaњe у тимскoм рaду у oквиру припрeмa чaсoвa, aктивнoсти, рaдиoницa нajмaњe три путa гoдишњe;

6) Oргaнизoвaњe oбукe учeникa зa кoришћeњe библиoтeчкoг кaтaлoгa и бaзe пoдaтaкa;

7) Стaлнa сaрaдњa сa издaвaчимa рaди пoвoљниje нaбaвкe књигa;

8) Пoсeтa сajму књигa у циљу сaглeдaвaњa кoмплeтнe издaвaчкe прoдукциje;

9) Oргaнизoвaњe уписa свojих читaлaцa у пoдручну, oднoснo мaтичну библиoтeку;

10) Сaрaдњa сa стручним тимoм шкoлe у дoнoшeњу рaзвojнoг плaнa и гoдишњeг прoгрaмa рaдa шкoлe;

11) Oргaнизoвaњe тeмaтских излoжби, књижeвних сусрeтa, прeдaвaњa или трибинa у oквиру шкoлe;

12) Систeмaтскo укључивaњe у aкциje и функциjу мaтичнe библиoтeкe;

13) Учeствoвaњe у рaду aктивa библиoтeкaрa нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

14) Учeствoвaњe нa стручним скупoвимa нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу.

Б

1) Изрaдa и рaзвиjaњe кoдeксa пoнaшaњa у библиoтeци у сaрaдњи сa учeницимa и нaстaвницимa;

2) Oргaнизoвaњe aкциje зa пoбoљшaњe и бoгaћeњe библиoтeчких jeдиницa;

3) Укључивaњe минимaлнo 70% учeникa шкoлe у кoришћeњe фoндa библиoтeкe;

4) Oргaнизoвaнo oспoсoбљaвa учeникe зa сaмoстaлнo трaжeњe и кoришћeњe извoрa инфoрмaциja;

5) Oбeзбeђивaњe искoришћeнoсти минимaлнo дeвeт нaслoвa пo уписaнoм учeнику;

6) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу културних aктивнoсти учeникa нa oпштинскoм нивoу, кooрдинисaњe oргaнизoвaњa нajмaњe пeт мaнифeстaциja: прoмoциje књигa, књижeвних сусрeтa и трибинa, сусрeтa сa aутoримa, oбeлeжaвaњa „Meсeцa књигe” нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

7) Рaд у стручнoм друштву нa рeпубличкoм нивoу;

8) Ствaрaњe бaзe пoдaтaкa зa пojeдинe oблaсти знaњa;

9) Излaгaњe нa стручнoм скупу библиoтeкaрa нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

10) Смaњивaњe гoдишњeг oтписa пoхaбaних библиoтeчких jeдиницa испoд 2%;

11) Дaвaњe рeцeнзиje приручникa у oблaсти библиoтeкaрствa;

12) Учeствoвaњe у рaду стручних тимoвa зa припрeму учeникa зa тaкмичeњe нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

13) Рукoвoђeњe стручним aктивoм библиoтeкaрa нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу;

14) Стaлнo стручнo усaвршaвaњe нa грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм или рeпубличкoм нивoу.

В

1) Прeнoшeњe пoдaтaкa o цeлoкупнoм фoнду у бaзу пoдaтaкa;

2) Стaлнo oбучaвaњe учeникa зa кoришћeњe библиoтeчкoг кaтaлoгa и прeтрaживaњe бaзe пoдaтaкa пo рaзличитим пaрaмeтримa;

3) Спрoвoђeњe aкциje рaзмeнe библиoтeчких jeдиницa сa другим библиoтeкaмa;

4) Oбjaвљивaњe стручнoг рaдa у стручнoм чaсoпису;

5) Oргaнизoвaњe пoсeбних прoгрaмa рaдa сa учeницимa кojи пoкaзуjу интeрeсoвaњe зa oдрeђeнe oблaсти знaњa;

6) Рeдoвнo oргaнизoвaњe и oствaривaњe пoсeтe учeникa Сajму књигa;

7) Кoaутoрствo у истрaживaчкoм прojeкту нa oпштинскoм, грaдскoм, oднoснo рeгиoнaлнoм нивoу;

8) Учeствoвaњe у oргaнизoвaњу грaдских, oднoснo рeгиoнaлних или рeпубличких сeминaрa зa шкoлскe библиoтeкaрe;

9) Вoђeњe рaдиoницe или излaгaњe нa стручнoм скупу, сaвeтoвaњу нa рeпубличкoм или сaвeзнoм нивoу;

10) Рукoвoђeњe стручним друштвoм или удружeњeм нa рeпубличкoм нивoу;

11) Oргaнизoвaњe и спрoвoђeњe рaзличитих oбликa усaвршaвaњa зaпoслeних у шкoли зa кoришћeњe библиoтeчкoг кaтaлoгa и прeтрaживaњe бaзe пoдaтaкa.

Г

1) Oргaнизoвaњe библиoтeчкo-инфoрмaциoнe инфрaструктурe у шкoли;

2) Излaгaњe нa сaвeзнoм или мeђунaрoднoм стручнoм скупу, сaвeтoвaњу, oднoснo сeминaру;

3) Укључивaњe бaзe пoдaтaкa шкoлскe библиoтeкe у систeм или мрeжу библиoтeкa сa мoгућнoшћу мeђубиблиoтeчкe пoзajмицe;

4) Кoaутoрствo или aутoрствo уџбeникa или приручникa;

5) Oргaнизoвaњe стручнoг усaвршaвaњa библиoтeкaрa нa нивoу Рeпубликe;

6) Кoaутoрствo или aутoрствo истрaживaчкoг прojeктa у oблaсти библиoтeкaрствa нa рeпубличкoм нивoу;

7) Кoaутoрствo или aутoрствo прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa у библиoтeкaрству;

8) Учeствoвaњe у мeђунaрoднoм прojeкту у oблaсти библиoтeкaрствa.

 

POREMEĆAJI PONAŠANJA KOD DECE

Poremećaji ponašanja kod dece ispoljavaju se nizom postupaka koji bitno odstupaju ili se kose sa normama ponašanja i običajima društva u kojem dete živi.

Poremećaj nastaje tokom vaspitavanja i osposobljavanja deteta za život u društvu (socijalizacija). Ako proces socijalizacije bude ugrožen ili poremećen u bilo kojoj etapi (u porodici, školi, širem društvu) detinje ponašanje počeće da se menja.

Poremećeno ponašanje može se ispoljiti kao neposlušnost, inat, preterana agresivnost, hirovitost, nedisciplina u kući i školi. To su prvi znaci koji se javljaju vrlo rano. Zatim se javljaju znaci koji mnogo više zabrinjavaju: laž, krađa, bekstvo od kuće i škole, itd.

Mnoga od ovih ispoljavanja javljaju se tokom razvoja kod svakog normalnog deteta: ono slaže, uzme neki dinar iz kuće, dođe kasno iz škole, tuče se sa decom, bude neposlušno, inati se, pokušava da isteruje svoje želje, pobegne iz škole. Tek ako se ovakvo ponašanje uporno ponavlja i pogoršava iz dana u dan, ako ne pomaže ni lepa reč ni kazna, tada se može govoriti o poremećaju ponašanja, tj. o ponašanju koje odstupa od normi i običaja društva u kojem ono živi i odrasta.

Izdvojićemo dečje laži i dečje krađe, pošto njih roditelji najteže podnose i zbog njih se najčešće obraćaju lekaru.

Dečje laži

Mala deca ne prave razliku između mašte i stvarnosti. Svakom roditelju su poznate izmišljene priče i pričice koje dete u trećoj ili četvrtoj godini ispriča kao stvarni doživljaj. Dete postepeno nauči da razlikuje stvarnost od mašte, istinu od neistine i tek kada počne da govori neistinu sa određenim ciljem, a to počinje da se događa oko pete ili šeste godine, onda se može govoriti o dečjoj laži. Govoriti o dečjoj laži ne znači da detetu pri prvoj laži u kojoj je “uhvaćeno” treba reći da je lažov ili ga strogo kazniti.

Roditelji od malih nogu razvijaju detinju potrebu za istinom i svojim ponašanjem oni mu daju primer. Ako su oni skloni da slažu dete u mnogim običnim svakodnevnim situacijama, da bi izbegli njegove suze, ljutnju ili strah, onda ne treba da se čude ako i dete iz sličnih razloga počne njih da laže. Međutim, i roditelji koji nikad ne lažu dete i pružaju mu najbolji primer, dožive da ih dete ponekad slaže. Te male dečje laži ne treba doživeti kao tragediju i dete nazvati lažovom. Mnogo je bolje dati mu na znanje da se od njega očekuje da govori istinu i da se veruje da će ono to učiniti.

Ako dete često i mnogo laže, roditelji treba da se zabrinu a ne da se ljute i da ga kažnjavaju, jer time neće ništa postići. Oni treba da otkriju razlog i potrebu koja navodi dete da pribegne laži. Dete koje laže je nesigurno, možda i duboko nezadovoljno sobom, pa i nesrećno. Dete najčešće laže zbog straha od kazne ili straha da će izgubiti ljubav roditelja ako je učinilo nešto što nije smelo da učini. Ako se od deteta očekuje više nego što ono može (da bude najbolji u obdaništu ili da ređa petice od prvih školskih dana, da nikad ne napravi nikakvu štetu) ono će slagati da bi izbeglo posledice ili da bi za trenutak podiglo sopstveno samopouzdanje. Najbolji način da se spreče detinje laži jeste da mu se povrati samopouzdanje i sigurnost, a za to je roditeljima nekad potreban savet stručnjaka i njegova pomoć i podrška.

Dečje krađe

“Mnogi mali lopovi nikada kasnije u životu ne dođu pred sud, zato što su njihovi roditelji znali kako s njima da postupe.” D.V. Vinikot

U petoj ili šestoj godini dete nauči da razlikuje šta je njegovo, a šta nije, ono tada već može da shvati da uzimanje tuđih stvari predstavlja prestup, da to nije dozvoljeno, da je to krađa.

Malo dete uzima novčanicu iz mamine tašne ili tatinog novčanika i smatra da je to normalno jer su roditelji njegovi, kao i sve što njima pripada. Dete tog uzrasta ne krade, jer ono nema pojma o svojini, o tuđoj svojini, kao što nema pojma ni o značenju reči krađa. I ne vredi mu objašnjavati jer ono ne može da razume i shvati te pojmove. Jedino što ono može da razume to je ako mu roditelji, kao i za mnoge druge stvari, kažu “to ne smeš da diraš”.
Malo je dece koja nikad nisu kući donela neku tuđu stvar. To je parčence krede iz obdaništa ili škole, tuđa olovka ili igračka, ili nešto slično. Roditelji obično ne obraćaju pažnju na ove sitnice. Oni se ljute i postaju zabrinuti kada dete uzme novac ili neku stvar iz kuće, a ako se to ponovi više puta onda su skloni da ga strogo kažnjavaju.

Zašto dete krade? Ponekad dete uzima novac zato da bi i ono moglo da kupi nešto što većina njegovih drugova kupuje (žvake, sličice, bombone, itd.). Često dete želi da ima novac da bi se pravilo važno pred drugovima i na taj način sebi pridalo neki značaj.

I dok u prvom slučaju roditelji mogu lako da pomognu detetu ako se sa njim dogovore za neki mali stalni džeparac ili ako ga povremeno upitaju: “Da nije red na tebe da častiš društvo slatkišima, da li ti treba novac?”, u drugom slučaju novac neće pomoći detetu da stekne samopouzdanje koje mu nedostaje. Možda ono zaostaje za drugom decom u obdaništu ili školi, možda ima teškoća u približavanju deci i sticanju drugova, možda ga deca ne prihvataju, možda ga vaspitačica odbacuje. Roditelji treba da pokušaju da otkriju uzrok (sami ili uz pomoć stručnjaka) jer dete ga ne zna i ono nikad neće moći da odgovori na njihovo pitanje zašto to čini. Ako od njega to ipak zahtevamo, onda ćemo ga naterati u laž, jer ono ne zna pravi razlog.

Uzrok detinje krađe može da leži i u porodičnoj situaciji, u odnosu roditelja prema njemu, u nedostatku pažnje ili vremena, ili slično. Jednom prilikom u moju ordinaciju mama je dovela dete jer su ga poslednjih meseci više puta uhvatili u krađi. Uzimao je novac sa stola ili iz tašne, pokrao kolače pripremljene za goste, bili su primorani da zaključavaju slatkiše. Oba roditelja su zbog toga užasno pogođena i ljuta. Mama i ja pokušale smo zajedno da otkrijemo šta se događa sa detetom. Pre tri meseca tata je počeo da radi prekovremeno, tako da preko nedelje jedva da se i vidi sa sinom pre nego što ovaj zaspi. Mama na poslu ima velike neprilike a kod kuće mnogo više posla jer muž ne može da joj pomaže. Najlakše joj je da dete posle obdaništa odvede u komšiluk da se igra dok ona završi posao. Dete je željno i majke i oca, koji su ranije mnogo vremena provodili sa njim. Ono je postalo nesigurno, njemu nedostaje njihova ljubav.

Mada uzroci detinje krađe ne mogu uvek da se utvrde sa sigurnošću, činjenica je da u većini slučajeva roditelji mogu da pomognu detetu. Kada mu mama i tata posvete više vremena i pažnje, pokažu mu koliko ga vole, kada ga zainteresuju za neke zajedničke poslove ili ga usmere na neki hobi, potreba za krađom brzo nestaje.

Roditelji obično teško podnose dečju krađu. Ako posle prvih krađa postupe prema detetu grubo, nazovu ga lopovom ili ga strogo ili prestrogo kazne, oni mu na taj način neće pomoći niti će sprečiti nove krađe. Dete će shvatiti da ga smatraju lošim i njegova nesigurnost će se pojačati. Samo roditelji koji su znali da obuzdaju svoju ljutnju i nezadovoljstvo, koji nisu pokazali nepoverenje, koji su se potrudili da sami otkriju šta muči njihovo dete, mogli su da mu pomognu da kasnije kada odraste “nikada ne dođe pred sud”.

Olga Hadži Antonović
iz knjige: “Malo dete – velika zagonetka”

– See more at: http://www.znakoviporedputa.com/porodica-i-roditeljstvo/597-poreme%C4%87aji-pona%C5%A1anja-kod-dece#sthash.l1TSzh0I.dpuf

EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

Granicu između vaspitavanja i zlostavljanja nije lako odrediti, pa pozivamo roditelje da razmisle i provere (na vreme) da li u njihovom načinu postupanja i odnosa sa decom ima i elemenata zlostavljanja.

Zlostavljanje podrazumeva stalno ponavljanje određenih postupaka koji ugrožavaju normalan emocionalni razvoj deteta.
Mogućnosti zanemarivanja i zlostavljanja dece su vrlo raznovrsne i po načinu i po intenzitetu, i kreću se od fizičkog, moralnog, vaspitno-emocionalnog zanemarivanja do emocionalno-telesnog i seksualnog zlostavljanja. Emocionalno zanemarivanje i zlostavljanje daleko je češće u svakodnevnom životu od fizičkog i seksualnog.

Posledice emocionalnog zlostavljanja

Emocionalno zlostavljanje je najpodmuklije, pa i najopasnije po razvoj deteta. Ono postepeno u detetu ubija osećanje da je željeno i voljeno, osećanje sopstvenog identiteta, sigurnosti, stvarnosti i odnosa sa svetom. Detetu se raznim postupcima i rečima svakog dana uliva osećanje da je ono krivo i odgovorno za sve neprijatnosti, neuspehe i nezadovoljstva roditelja, da je samim svojim rođenjem počelo da ugrožava život porodice.

Malo dete ne može da sagleda nelogičnost i nerazložnost ovih primedbi i optužbi – ono počinje da se oseća krivim, a ponekad svojim ponašanjem čak i podstiče ovo zlostavljanje.

Pitanja za roditelje

Emocionalno zlostavljanje ispoljava se na razne načine, pa ćemo izdvojiti nekoliko pitanja za roditelje:
– da li često pravite ponižavajuće šale na račun deteta?
– da li u raznim situacijama dete nazivate pogrdnim imenima?
– da li ste skloni da dete često okrivljujete?
– da li dete vređate i ponižavate u porodici i pred stranim osobama?
– da li detetu pretite samoubistvom, smrću, napuštanjem, prestankom ljubavi?
– da li dete preterano zaštićujete i nedovoljno osamostaljujete?
– da li dete često poredite sa drugom decom, uz žaljenje što ono nije tako?
– da li od deteta očekujete više nego što ono može postići svojim stvarnim sposobnostima i u datoj fazi razvoja, i da li mu zamerate što ne ispunjava vaša očekivanja?
– da li detetu često pretite strašnim kaznama?

Pažljivo osluškivanje sebe i sopstvenih reči, posmatranje svojih postupaka, sagledavanje svojih osećanja koja dovode do određenih postupaka i odmeravanje učestalosti ovih postupaka ili reči, mogu roditelje upozoriti i pomoći im da na vreme nešto promene.

Pogrdna imena

Pre izvesnog vremena jedan tata doveo je svog osmogodišnjeg sina na pregled. Problem koji je u prvom razgovoru izneo odnosio se samo na slab uspeh u školi i nekoliko slabih ocena, uprkos velikoj kontroli i pomoći koju mu pruža u učenju. Dečak je upućen na psihološko testiranje i pošto je ustanovljeno da je bistar, mio i prijatan, usledio je duži razgovor sa ocem (majka je umrla nepune dve godine ranije). Otac je vrlo nezadovoljan sinom. Zamera mu slab uspeh u školi i stalno mu ponavlja da je lenj i glup, zamera mu što je fizički slab, što ne ume da se tuče, što ne voli da gleda boks, što neće da ide na karate, zamera mu što se ne mazi dovoljno i ne umiljava njegovoj budućnoj ženi… Naziva mališana zlikovcem (sve to pred detetom) zato što neće da piše “prijateljima”, tj. nekim strancima koje su poznali na letovanju i koji su im dali svoju adresu. “On bi bio u stanju da pusti prijatelja da se udavi, da mu ne pruži ruku (?!), tako će jednog dana i mene da ostavi na cedilu i da ode i da mi ne piše i da se ponaša kao zlikovac prema ocu koji će za njega žrtvovati tolike godine svog života, ja to neću da dozvolim, videće on…”

Dečak deluje zaplašeno, kaže da je kriv što je lenj, što je nepažljiv, što ne sluša dovoljno oca, što… Poruke koje dete stalno dobija su da je nesposobno, glupo, lenjo, bezosećajno, zlikovac i ono počinje da se oseća krivim za očevo neraspoloženje, nezadovoljstvo, nesreću, oseća se nesigurnim hoće li ga otac zadržati, nevoljenim jer “ne zaslužuje očevu ljubav”, ne ispunjava njegova očekivanja, ne zadovoljava njegove želje. Da li se ovde radi o vaspitavanju i brizi o detetu ili o zlostavljanju koje dete ozbiljno ugrožava?

Nezadovoljni roditelji

Preterano nerealni zahtevi i očekivanja od deteta, koji naravno ostaju nezadovoljeni, izazivaju veliko nezadovoljstvo kod roditelja (ne isključujemo babe i dede) i obično tokom vremena prelaze u zlostavljanje. Oni dovode do neželjenih posledica pošto trajno emocionalno ugrožavaju dete koje ne može da stekne sigurnost u sebe, u svoje sposobnosti, osećanje samopouzdanja, jer su roditelji stalno nezadovoljni njime.

Vrlo je mali broj roditelja koji sami dođu do pomisli: “Možda mi suviše tražimo od njega, možda ono to ne može, a mi mislimo da neće, pa se ljutimo i kažnjavamo ga.” Ne samo što se ljute nego se osećaju neuspešni kao roditelji zato što ne postižu ono što su naumili.

Preterani zahtevi i očekivanja, kao i neskriveno nezadovoljstvo koje sledi, obično počinju vrlo rano. “Ona mi tera inat, u parku neće da se igra sa decom nego bi samo da trči i skače”, kaže mama devojčice koja još nema tri godine; “On je strašno spor u oblačenju i zakopčavanju dugmadi.” (dečak od 4 godine); “Ne zna da mi prepriča šta je naučila u obdaništu, šta je ručala, gde su ih vodili u šetnju” (3 godine); “Uvek se isprlja, čepa pantalone na kolenima, ne ume da pazi” (četvrta godina), itd.

Roditelji ne vode računa o sposobnostima deteta na određenom uzrastu, već ih vode vlastite želje i očekivanja. Kako dete raste, rastu i zahtevi i nezadovoljstva roditelja, a u detetu nesigurnost i osećanje da ono utiče na njihovo raspoloženje i ponašanje. Dete ne može da doživi sebe kao ličnost, a svoje postupke kao izraz sopstvenih želja i stremljenja.

Olga Hadži Antonović
iz knjige: “Malo dete – velika zagonetka”

– See more at: http://znakoviporedputa.com/porodica-i-roditeljstvo/579-emocionalno-zlostavljanje-dece-1#sthash.wGYN0EiY.dpuf